Večeras novogodišnji gala koncert Vojvođanskih simfoničara
Jedan od najpoznatijih violončelista današnjice Miša Majski večeras će prvi put svirati u Novom Sadu, na novogodišnjem koncertu Vojvođanskog simfonijskog orkestra, koji će biti održan u Srpskom narodnom pozorištu, s početkom u 20 časova.
Biće to zaista gala koncert na kojem će jedan od najpriznatijih svetskih muzičara biti gost VSO na ovoj večeri muzike Petra Iljiča Čajkovskog, pod dirigentskim vođstvom njihovog šefa - dirigenta maestra Aleksandra Markovića. Na programu ovog koncerta su Simfonija br.1 u ge - molu, Varijacije na rokoko temu, Nokturno u cis- molu, i arija Lenskog iz opere „Evgenije Onjegin”.
Rođen u Letoniji, Majski se školovao i u ŠSR-u, a život nastavio u Izraelu, gde je i započeo veliku internacionalnu karijeru, i bogatu koncertnu aktivnost.
- Odrastao sam u izuzetno muzikalnoj porodici, iako moji roditelji, zbog okolnosti, nisu mogli postati muzičari. Moja starija sestra je pijanistkinja, stariji brat je bio muzikolog i orguljaš. Od kada sam počeo da čujem u majčinom stomaku, bio sam okružen muzikom. Muzika mi je bila poput vazduha. Međutim, majka je bila odlučna u tome da barem jedno dete postane nešto normalno, a ne muzičar. Ali bio sam sve samo ne normalan. Imao sam osam godina kada sam najavio da ću postati violončelista. Svi su mislili da sam lud - pričao je, uz smeh, Miša Majski u jednom intervjuu.
Bio je učenik slavnog Mstislava Rostropoviča, koji ga je i pozvao da dođe u Moskvu. „Njegovo sviranje kombinuje poeziju i izuzetnu delikatnost sa velikim temperamentom i briljantnom tehnikom”, hvalio ga je Rostropovič.
Još na početku studija u Moskvi, 1966, briljirao je na Međunarodnom takmičenju „Čajkovski”, osvojivši čak šest nagrada. No, sticajem životnih okolnosti, kada je njegova starija sestra Lina emigrirala u Izrael, našao se na udaru sovjetskih vlasti, i završio 1970. u radnom logoru Dzeržinski, zamenivši violinčelo lopatom i krampom.
Nakon puštanja na slobodu, 1972. dobija dozvolu da ode kod sestre. U Izraelu započinje da čini prve korake u svojoj izuzetno bogatoj karijeri. Nastupao je sa najpoznatijim umetnicima, kao što su Marta Argerič, sa kojom je snimio sonate Baha, Šuberta, Franka, Debisija, i Betovena, zatim Radu Lupu, Gidon Kremer, Jurij Bašmet, Maksim Vengerov, Zubin Mehta, Leonard Bernštajn, Vladimir Aškenazi, Danijel Barenbojm i mnogi drugi.
Kao ekskluzivni izvođač kuće „Dojče gramofon” samo u ovom veku snimio je više od 30 izdanja sa orkestrima poput Bečke i Berlinske filharmonije, Londonskog simfonijskog orkestra, Izraelske filharmonije, Pariškog orkestra, Kamernog orkestra „Orfeus”, Kamernog orkestra Evrope...
N. P-j.