Вечерас новогодишњи гала концерт Војвођанских симфоничара
Један од најпознатијих виолончелиста данашњице Миша Мајски вечерас ће први пут свирати у Новом Саду, на новогодишњем концерту Војвођанског симфонијског оркестра, који ће бити одржан у Српском народном позоришту, с почетком у 20 часова.
Биће то заиста гала концерт на којем ће један од најпризнатијих светских музичара бити гост ВСО на овој вечери музике Петра Иљича Чајковског, под диригентским вођством њиховог шефа - диригента маестра Александра Марковића. На програму овог концерта су Симфонија бр.1 у ге - молу, Варијације на рококо тему, Ноктурно у цис- молу, и арија Ленског из опере „Евгеније Оњегин”.
Рођен у Летонији, Мајски се школовао и у ШСР-у, а живот наставио у Израелу, где је и започео велику интернационалну каријеру, и богату концертну активност.
- Одрастао сам у изузетно музикалној породици, иако моји родитељи, због околности, нису могли постати музичари. Моја старија сестра је пијанисткиња, старији брат је био музиколог и оргуљаш. Од када сам почео да чујем у мајчином стомаку, био сам окружен музиком. Музика ми је била попут ваздуха. Међутим, мајка је била одлучна у томе да барем једно дете постане нешто нормално, а не музичар. Али био сам све само не нормалан. Имао сам осам година када сам најавио да ћу постати виолончелиста. Сви су мислили да сам луд - причао је, уз смех, Миша Мајски у једном интервјуу.
Био је ученик славног Мстислава Ростроповича, који га је и позвао да дође у Москву. „Његово свирање комбинује поезију и изузетну деликатност са великим темпераментом и бриљантном техником”, хвалио га је Ростропович.
Још на почетку студија у Москви, 1966, бриљирао је на Међународном такмичењу „Чајковски”, освојивши чак шест награда. Но, стицајем животних околности, када је његова старија сестра Лина емигрирала у Израел, нашао се на удару совјетских власти, и завршио 1970. у радном логору Дзержински, заменивши виолинчело лопатом и крампом.
Након пуштања на слободу, 1972. добија дозволу да оде код сестре. У Израелу започиње да чини прве кораке у својој изузетно богатој каријери. Наступао је са најпознатијим уметницима, као што су Марта Аргерич, са којом је снимио сонате Баха, Шуберта, Франка, Дебисија, и Бетовена, затим Раду Лупу, Гидон Кремер, Јуриј Башмет, Максим Венгеров, Зубин Мехта, Леонард Бернштајн, Владимир Ашкенази, Данијел Баренбојм и многи други.
Као ексклузивни извођач куће „Дојче грамофон” само у овом веку снимио је више од 30 издања са оркестрима попут Бечке и Берлинске филхармоније, Лондонског симфонијског оркестра, Израелске филхармоније, Паришког оркестра, Камерног оркестра „Орфеус”, Камерног оркестра Европе...
Н. П-ј.