UZBUDLJIVA SREDA U BEOGRADU ZA BENDOVE IZ NOVOG SADA Ozbiljna energija uz „11 minuta“ i „Moram pitati Igora“
„Zapa baza“ je sad već dobro poznato rokenrol koncertno mesto u Beogradu, gde će u sredu, 17. aprila, svoje ime upisati i bendovi „11 minuta“ i „Moram pitati Igora“.
Iako bend „11 minuta“ ima članove i iz Zrenjanina i Beograda, lokal-patriotski bi bilo reći da je i on, kao „Moram pitati Igora“, iz Novog Sada.
„11 minuta“ katakteriše energična i agresivna svirka koja je plenila pažnju još dok su bili demo bend, a od 2016. imaju i svoj prvi album, „Sovjet danguba“ koji su izdali za „Lampšejd mediju“. Nešto kasnije su snimili i album „Aplauzi“ koji je trenutno najaktuelniji u radu benda.
„Moram pitati Igora“ je sastav koji je oživeo davnašnju srednjoškolsku sobnu atrakciju svojih članova i u vreme korone prerastao u vrlo ozbiljan sastav koji već broji dva izdanja. Prvo, „Elementarna logika“, snimljen je i produciran od strane Organizacije „Of Novi Sad“ i uz podršku Grada Novog Sada, dok je drugi album „Besmilice (Nem tuđak az emberek hogy van Kiki) u pripremi kao izdanje kuće „Multimedia mjuzik“ iz Beograda.
Kako navodi u svojoj kritici dr Zlatomir Gajić, Moram pitati Igora je netipičan rok kvintet sa dve gitare, dva muška vokala i pevačicom Dinom Đilas koja povremeno pritisne i poneku belo-crnu dirku. Frontmen benda, Igor Burić, u međuvremenu je ostvario respektabilnu karijeru vrhunskog pozorišnog kritičara, sa bazom u novosadskom „Dnevniku” i nadgradnjom u vidu selekcionih poslova i žiriranja za Sterijino pozorje i druge festivale širom regije. Gruv benda pak počiva na stabilnoj i glasnoj fankoidnoj ritam sekciji (Dušan Nakić, bubanj - Zoran Injac bas), dopunjenoj međuigrom gitara u svetloj tradiciji novog talasa, uz značajan doprinos svedene virtuoznosti soliste Nebojše Arsića.
– Višeglasni horsko-navijački intonirani refreni i moćna bas gitara sa frekvencijom koja ne ostavlja mnogo šanse za preživljavanje neodoljivo bude sećanja na neke slične davne poduhvate, proistekle ispod magičnog šešira Dušana Kojića Koje – navodi Gajić. – Burić je u svemu tome kao frontmen razigran i opušten, prepuštajući unutrašnjem nemiru da se razgoropadi pred uzavrelim auditorijumom koji je očigledno spreman da ga prati, poput Odisejeve mornarice, na beskrajnom lutanju u potrazi za rodnom Itakom. O tome bi svašta mogao da doda i sam Miloš Crnjanski, još jedan od izvora inspiracije benda koji zaista ima šta da kaže, a očigledno je i da zna kako se to radi.
M. S.