УЗБУДЉИВА СРЕДА У БЕОГРАДУ ЗА БЕНДОВЕ ИЗ НОВОГ САДА Озбиљна енергија уз „11 минута“ и „Морам питати Игора“

Иако бенд „11 минута“ има чланове и из Зрењанина и Београда, локал-патриотски би било рећи да је и он, као „Морам питати Игора“, из Новог Сада.

„11 минута“ катактерише енергична и агресивна свирка која је пленила пажњу још док су били демо бенд, а од 2016. имају и свој први албум, „Совјет дангуба“ који су издали за „Лампшејд медију“. Нешто касније су снимили и албум „Аплаузи“ који је тренутно најактуелнији у раду бенда.

„Морам питати Игора“ је састав који је оживео давнашњу средњошколску собну атракцију својих чланова и у време короне прерастао у врло озбиљан састав који већ броји два издања. Прво, „Елементарна логика“, снимљен је и продуциран од стране Организације „Оф Нови Сад“ и уз подршку Града Новог Сада, док је други албум „Бесмилице (Нем туђак аз емберек hogy ван Кики) у припреми као издање куће „Мултимедиа мјузик“ из Београда.

Како наводи у својој критици др Златомир Гајић, Морам питати Игора је нетипичан рок квинтет са две гитаре, два мушка вокала и певачицом Дином Ђилас која повремено притисне и понеку бело-црну дирку. Фронтмен бенда, Игор Бурић, у међувремену је остварио респектабилну каријеру врхунског позоришног критичара, са базом у новосадском „Дневнику” и надградњом у виду селекционих послова и жирирања за Стеријино позорје и друге фестивале широм регије. Грув бенда пак почива на стабилној и гласној фанкоидној ритам секцији (Душан Накић, бубањ - Зоран Ињац бас), допуњеној међуигром гитара у светлој традицији новог таласа, уз значајан допринос сведене виртуозности солисте Небојше Арсића.

– Вишегласни хорско-навијачки интонирани рефрени и моћна бас гитара са фреквенцијом која не оставља много шансе за преживљавање неодољиво буде сећања на неке сличне давне подухвате, проистекле испод магичног шешира Душана Којића Које – наводи Гајић. – Бурић је у свему томе као фронтмен разигран и опуштен, препуштајући унутрашњем немиру да се разгоропади пред узаврелим аудиторијумом који је очигледно спреман да га прати, попут Одисејеве морнарице, на бескрајном лутању у потрази за родном Итаком. О томе би свашта могао да дода и сам Милош Црњански, још један од извора инспирације бенда који заиста има шта да каже, а очигледно је и да зна како се то ради.    

М. С.