U MŠ „Isidor Bajić” promocija zbirka partitura Isidore Žebeljan

U ovom notnom izdanju, koje su zajednički objavili Muzička omladina Kragujevca i Internacionalni festival „Isidora Žebeljan“, sabrani su uglavnom njeni komadi izvorno pisani za pozorišne predstave, izvođene što u regionu što u Skandinaviji.

– Pre dve godine od Isidorinog sjajnog studenta Veljka Nenadića dobili smo partituru njene kompozicije Ruski vergl, napisane za predstavu „Galeb” Srpskog narodnog pozorišta u režiji Tomija Janežiča – ispričao je na promociji suprug Isidore Žebeljan, oboista i pisac dr Borislav Čičovački. – Tu minijaturu je Isidora uživo odsvirala na premijeri i ona je postojala samo na snimku. Veljko je na osnovu tog snimka Ruski vergl  pretočio u notni zapis i poslao ga kao Božićni poklon. 

Na tim temeljima počela je potom potraga za sličnim Isidorinim minijaturama, od kojih su ostali samo snimci, te se tako polako formirala i zbirka. Uzor je bio čuveni „Mikrokosmos” Bele Bartoka, sastavljen od 153 njegova klavirska komada, koje je komponovao između 1926. i 1939. godine, pri tome „progresivno” složenih, od etida za potpune početnike do virtuoznih dela, te je danas praktično obavezna literatura za sve mlade pijaniste.

– Tokom „prevođenja” snimaka u partituru, tim na čelu sa Veljkom Nenadićem jako je vodio računa o tome da se poštuje Isidorin kompozitorski rukopis. Jer, ona je strašno vodila računa o artikulaciji svoje muzike, dakle svaka njena partirtura je bila minuciozno urađena. S druge strane, imali smo te snimke, koji su bio njen doživljaj datih kompozicija. I zato smo bukvalno išli od note do note, i mislim da će stoga zbirka puno moći da pomogne izvbođačima, zato što je artikulacija u partiturama izvorna, autentična – naveo je Čičovački.    

On je podsetio na činjenicu da Isidora počela da svira klavir sa pet godina, te da su joj njeni roditelji iz Perleza doneli jedan stari autorugarski pijanino, na kojem će ona godinama kasnije i komponovati, budući da je jako volela zvuk tog instrumenta. Zapravo, kako je otkrio Čičovački, sva njena dela, bilo da su u pitanju bile velike forme, kompozicije za kamerne ili orkestarske ansamble, bilo da je reč o operama - a napisala ih je pet – nastala su za klavirom. Jer, obožavala je da svira.

– Stvarala je tako što bi najpre svirala muziku koju voli, najčešće Skrjabina, Baha, Debisija... da bi onda o?ednom počela da improvizuje, odnosno da komponuje. Dakle, svu njenu muziku izvodila je u pravim tempima, a kada bi pisala opere čak je i pevala, tako da je sa klavirom živela - i mi zajedno s njom. Međutim, čisto klavirskih kompozicija ima svega šet-sedam, i mada je želela da i neka kamerna dela „vrati” klaviru, nažalost, nije stigla da to uradi – ispričao je Čičovački.       

Govoreći o samom nazivu zbirke - „Balade”, on je pojasnio da se u ovom notnom izdanju ne nalaze samo komadi tzv. baladnog tipa. Istina, u svakoj od kompozicija, čak i ekstremno virtuoznim komadima, prisutan je snažan emitovni doživljaj. Ali balade, napomenuo je Čičovački, nisu uvek bile melanholične - jer srednjovekovni trubaduri su sve svoje pesme, koje su pevali po krčmama i trgovima, zvali upravo baladama.

– A poseban, zašto naziv „Balade”, krije se učinjenici da se mi, koji pripadamo generaciji šezdesetih, sećamo da se uvek, kada bi neki rok ili pop bend napravio laganu stvar, to zvalo - baladom. Tako da sve to ni da su „Balade” i omaž jednom vremenu i, pre i iznad svega, omaž Isidorinoj i duhovnosti i emocionalnosti. Jer celokupno Isidorino stvaralaštvo može da se sagleda kroz ovaj ciklusa minijutura, komada i kompozicija – pojasnio je dr Borislav Čičovački.

Deo partitura zastupljenih u „Balada” juče su izveli pijanisti Lidija Stanković, Natalija Mladenović, Nikola Stojković, Vuk Božilović, Dimitrije Nikolić i perkusionista Milorad Balić. Među ostalim, čuli su se komadi iz pozorišne muzike za predstave „Dopler”, „Mileva Ajnštajn”, „Jegorov put”, „Bura”, „Škola za žene”, „Prljave ruke”, „Trg heroja Tomasa Bernharda”, „Kralj Lir”, „Tri sestre”, „Galeb”, „Čudo u Šarganu”, kao i iz opere „Maratonci trčer počasni krug”.

M. Stajić