PEVAĆU OD SRCA U NOVOM SADU Neda Ukraden o koncertu u Promenadi 15. juna i karijeri dugoj preko 50 godina
Nikada me nije bilo sramota
toga šta sam OTPEVALA,
kako sam IZGLEDALA
i kako sam se PONAŠALA
S nestrpljenjem dolazim u Novi Sad jer dugo nisam bila u vašem gradu i mislim da bez obzira na to što se mnogo toga promenilo, kako kod vas tako i svuda, jer su stigle neke nove generacije, novi ukusi, idoli, trendovi, mislim, da ima još uvek ljudi koji se sećaju i vole neke moje stare hitove ali i ove nove. Vodim jedan veći tim izvođača iz Regiona i pevaću od srca sve ono što mislim da publika očekuje od mene - rekla je Neda Ukraden o koncertu u „Promenadi” koji će održati u subotu, 15 juna. Veliku balkansku zvezdu sreli smo na CMC festivalu u Vodicama gde je promovisala novi CD Dueti, ali i nastupila s pesmom „Živi se i umire za ljubav”.
- To nije samo sezonska pesma nego nešto što će da ostane i traje, jer ima jednu poruku, to nisu isprazne fraze, nisu neki prazni ritmovi. Meni se odmah dopala i nisam mogla da odbijem takvu pesmu - rekla je Neda a sudeći po reakcijama publike ovo će biti još jedan biser u karijeri dugoj preko 50 godina.
Mnogo je tih trajnih pesama u vašoj karijeri, poput „Zora je svanula” za koju ste u Temišvaru nedavno dobili nagradu za pop hit svih vremena. Takođe ste proglašeni kraljicom Balkana za pop muziku, je li vam puno srce?
- Kome ne bi bilo, zaista sam počastvovana, izuzetno, jer su priznanja stigla iz zemalja koje ne govore sličnim jezikom što znači da moja muzika korespondira i sa ljudima sa drugačijeg govornog područja. Znači da je to zaista jedan univerzalan jezik i da je pesma i muzika nešto što nas povezuje, da je divan most. Meni privatno kao osobi i kao pevaču gode takve nagrade u ovim godinama, nakon svih tih decenija trajanja.
Možemo li da očekujemo nastavak vaše biografije? Da li ste razmišljali da se napravi dokumentarac o vašem životu i karijeri?
- Moja biografija, životna i muzička je toliko bogata da je malo jedan dokumentarni film, to bi trebala biti neka serija. Toliko se stvari u mom životu prelamalo, sve ono što se oko nas dešavalo na političkom, ekonomskom, sociološkom, kulturološkom planu, sve se to prelamalo i kroz moj život i u karijeri, vrlo su se osetile posledice svega toga. Tu sam autobiografiju počela da pišem jer sam se bojala nečeg što je sve više uzelo maha, a to su romantizovane biografije i filmovi o poznatim ličnostima. Bojala sam se da mnogi mogu da zloupotrebe neke podatke i okrenu ih ka nekim vodama u koje ne bih volela da uđem, zato sam sela i bukvalno faktografski, dokumentovano napisala sve što mislim da je vredno i da bi ljude moglo zanimati. To je pre svega moja muzička priča ali i životna. A što se tiče nastavka, ova knjiga se završila 1992. godinom, koja je bila prelomna i bolna za mene i celu moju porodicu ali i mnoge ljude. Bojim se da ćemo čekati još na nastavak jer kao što vidite mnoge se stvari izvrću, tako da bih ja malo da sačekam da se smire ove uzburkane vode, a uostalom još uvek sam aktivna, radim i živim i sve će to biti materijal za narednu knjigu.
U svojoj dugogodišnjoj karijeri, jako ste vodili računa o sebi, svom izgledu, pre svega profesionalnom nastupu u kome nije bilo mesta za grešku.
- Hvala vam na tome ali bilo je grešaka, naravno da to što uvek težimo perfekcionizmu, ne znači da to uvek dosegnemo i postignemo. Bojim se da je to nemoguće, jer koliko god želiš da budeš perfektan, ti nekad i pogrešiš. Ali ono što je sigurno je da me nikada nije bilo sramota toga šta sam otpevala, kako sam izgledala i kako sam se ponašala. E sad, da li je moglo bolje i drugačije, verovatno jeste, ali ne fali ništa ni ovome.
Uvek ste isticali porodicu u prvi plan, ćerka Jelena, na žalost, nije krenula vašim stopama ali šta je s unucima?
- Jelena na sreću nije krenula mojim stopama, samo bi mi još jedna pevačica trebala, pa da umrem (osmeh). Jako sam ponosna, imam divnu ćerku koja je rodila troje divne dece. Unuk završava treći razred kao najbolji đak, koji fantastično igra fudbal i tenis, nije da samo drži knjigu u rukama, veseo je i muzikalan. Svo troje unuka su muzikalni, vaspitani, divni, ja ne znam šta više čovek da poželi u životu. Porodica je nešto na šta sam najviše ponosna. Trudila sam se da budem dobra majka ali i otac, da joj omogućim da se školuje, da joj pomognem da bude dobra majka i divna supruga, divnog zeta imam. Mi smo porodica koja živi zajedno, tri generacije i time se jako ponosim. Znači da se jako podržavamo, volimo i da smo bitni jedni drugima.
Ima li šanse da vaši unuci krenu bakinim stopama?
- Svako ko želi, može... Nedica, moja unuka koja nosi moje ime, ide na časove klavira, vidim da je jako muzikalna. Sandra takođe, divno peva u horu, ide na dramsku sekciju i atletičarka je, ali gde će se ona pronaći i da li će ovaj mali završiti kao Mesi ili kao neki matematičar jer je najbolji matematičar u svojoj generaciji, to ne znam, ali ja ću ih, najbolje što mogu, podržati kao baka, u svakom smislu.
Ima li Neda Ukraden neku neostvarenu želju?
- Ja sam toliko toga postigla što sanjala nisam, o čemu nisam ni maštala. Ja sam dete iz vrlo skromne porodice, rođena u malom mestu, nastojala sam da se i školujem i obrazujem i da nadogradim to što su mi moji preci dali, ali sam u duši ostala vrlo jednostavno čeljade koje fantastično funkcioniše i sa običnim najnormalnijim ljudima. Moje su sve želje ispunjene jer sam toliko dugo na sceni, a ljude još uvek zanimam. Imam i srećnu porodicu. Boga samo molim za zdravlje i da se lepo provedemo i veselimo.
Snežana Milanović
foto: Dejan Milićević
Telo je odnelo primat nad glasom
Trenutna muzička scena nije baš sjajna, mnogi su starletani, a predstavljaju se kao pevači. Kako gledate na to?
- Mislim da ima talentovanog sveta i da je uvek nadolazeća generacija nervirala prethodnu, ja nastojim da mi se to ne desi, da uvek vidim nešto dobro u novim izvođačima. Nažalost, malo toga mogu da pohvalim jer su tekstovi postali onomatopejski i vrlo siromašni ali to je deo vremena u kome je sve, kao i komunikacija među ljudima, postalo siromašno, jadno, ogoljeno, bez stila i estetike. Muzika je produkt društva i svih događanja, ne živi tamo negde u vasioni, ona je to što smo mi. Ima talentovane dece, mladih, mada je telo dobilo apsolutni primat nad glasom, ali opet taj neko mora da stane na binu i nešto otpeva. Vreme će pokazati šta će opstati.
