Održana komemoracija povodom smrti Kornelija Bate Kovača

Muzički umetnik Rade Radivojević kao predsednik Udruženja kompozitora Srbije u kratkom obraćanju u kome je izrazio najdublje saučešće porodici Kornelija Bate Kovača, pozvao je prisutne na minut ćutanja i prepustio reč dramskim i muzičkim umetnicima da se oproste od preminulog prijatelja i kolege, simbola čuvene “Korni grupe”.



Glumac Svetozar Cvetković je istakao da je u životu poznavao tek nekoliko ljudi koji su trag ostavili u vidu beleške na papiru.



“Bata Kovač jedan je od retkih ljudi koji je donosio svoj dnevnik svakog dana. Ispisivao je tragove svog i našeg vremena koje je beležio notama, melodijama, uvek okružen porodicom i prijateljima. Bata je stvarao svoj muzički dnevnik. Spajao je trendove, kombinovao progresivnu muziku sa klasikom i drugim pravcima”, govorio je glumac Cvetković, koji je sa preminulim umetnikom saarađivao na nekoliko filmskih ostvarenja.



On je naveo da su Kovačeva dela bila plod realizovanog i osmišljenog života koji je imao, a da je u karijeri sve toliko različito stvarao, i ostavio traga u primenjenoj muzici.



Cvetković je pročitao i pismo filmskog reditelja Miše Radivojevića, koji je radio sa Batom Kovačem na raznim projektima.



Radivojević je u pismu iskazao duboko poštovanje i divljenje stvaralaštvu svog kolege i pohvalio njegovu autentičnost, gde je podvukao da je uvek muzikom obogatio njegove filmove.



Imali su saradnju na daljinu, kada je Kovač radio u inostranstvu, te je reditelj bio oduševljen kako mu je muzičar vraćao zvučne i raspevane filmske sekvence.



“Dolazio je Kovač da gleda i neke moje predstave. Bio je divan naš Bata. Tužan sam danas, a istovremeno i srećan što sam ga poznavao”, zaključio je Svetozar Cvetković.



Voditelj komemoracije Miloš Milovanović je istakao da je Kornelije Bata Kovač, rodom iz Niša, bio izuzetan srpski kompozitor, pijanista, aranžer, čiji je bogat stvaralački opus bio inspirisan rokenrol progresivnošću, i neposrednošću pop izraza.



Milovanović je podsetio da je Kovač pisao muziku za mnoge popularne izvođače - Zdravka Čolića (hitovi “Ti si mi u krvi”, “Zvao sam je Emili”, “Stanica Podlugovi”), Olivere Katarine, Bisere Veletanlić, Nede Ukraden, Lepe Brene i mnogih drugih pop zvezda bivše Jugoslavije.



Aleksandar Filipović ispred Udruženja kompozitora rekao je da mu je teška dužnost da se danas oprosti od velikog umetnika i da je vest o njegovom odlasku sve mnogo potresla.



“Od samih tvojih početaka videlo se odmah da si jedna sasvim nova originalna pojava. Ostao si temeljna muzička snaga. Dokazao si da i kompozicija od 20 minuta može da pobedi na festivalu. Bio si muzički vizionar koji je spajao nespojivo”, obraćao se Filipović u veoma emotivnom govoru.



Svoju prvu kompoziciju „Pusti trotoari“ Kovač je komponovao već sa 14 godina (1956), a karijeru je započeo 1961. godine, i obrazovanje je stekao na Muzičkoj akademiji u Sarajevu.



„Uspevao si da stvaraš na dva nivoa, da jedno bude pitko i komercijalno, a drugo progresivno, umetnički. Pionir si bio u tome, da pođednako uspevaš da stvaraš različite stilove, i prvi autor naše progresivne muzike. Iskreno, bio si mi najveći muzički uzor, a neskromno te mogu nazvati i svojim muzičkim ocem”, naglasio je Aleksandar Filipović i prisetio se poznanstva sa Batom davno na FMU kada je muzičar doveo ćerku Aleksandru Kovač na prijemni ispit.



Tada su se upoznali i Kovač ga je osvojio svojim iskrenim šeretskim osmehom i od tada su imali mnoge saradnje, koje je sve redom Filipović veoma voleo.



“Mislim da mnogi nisu svesni šta su od tebe naučili i dobili, koliko si uticao na karijere muzičara, pevača. Tolika plodna karijera kao da ih je bilo pet. Uvek si mogao da napišeš hit kad god si želeo, ali to ti nije nikad bila glavna namera. Privilegija je bila poznavati te, a birao si samo najbolje za saradnju”, govorio je Filipović i ocenio da je teško sabrati toliki opus, jer je bio nepregledan broj različitih žanrova i pravaca u njegovom produktivnom stvaralaštvu.



“Tvoj odlazak se nikada ne može nadoknaditi, ne postoje prave zamene za ličnosti kao što si ti. Živećeš kroz tvoje ćerke koje su uspešne u svom poslu kao muzičarke, Aleksandra i Kristina. Moj uzor i inspiracija ćeš večno ostati. Počivaj u miru i večitoj harmoniji”, zaključio je Filipović.



Slobodan Marković ispred organizacije SOKOJ predstavio je plodnu karijeru Kornelija Kovača, i podsetio na istoriju, da je 1961. godine osnovao svoj prvi bend „BKB“, koji je u to vreme postao poštovani džez trio i 1963. učestvovali su na festivalu „Ju džez“ u Bledu (Slovenija).



„Nemam tekst pred sobom, ništa nisam zapisao, govoriću jedino iz glave i srca. Jedinstveno značenje za mene je bilo poznavati Kovača. Sate i dane smo provodili snimajući muziku zajedno”, rekao je Marković i dodao da je Bata uspevao da iz njega izvlači i 150 posto svega.



“Bata je uvek znao šta može sve da očekuje od ljudi sa kojima je sarađivao, tako i od mene. Da se razumemo, Zdravka Čolića je stvorila muzika Bate Kovača. Bata je svima životna inspiracija”, zaključio je Slobodan Marković (SOKOJ).



Kornelije Kovač je pisao muziku za pozorište, filmove i televiziju, i potpisao više od 55 kompozicija, a od poznatijih filmova su - “Una”, “Bube u glavi”, “Halo taksi”, “Ljubi, ljubi, al'' glavu ne gubi”.



Direktor diskografske kuće PGP RTS, kompozitor Vladimir Graić prisetio se da je sa 11 godina slušao neke pesme Zdravka Čolića, i kada je gledao spisak autora, zapalo mu je za oko da svuda piše Kornelije Bata Kovač.



Nije mu bilo jasno zašto je on svuda potpisan, pa su mu objasnili da je to zato jer je Kornelije bio veoma svestran u muzici - kompozitor, pijanista, producent i aranžer.



„Bio je muzički revolucionar. Pomerao je i crtao granice muzike i kompozicija. Učinio je spojivim sve nespojivo. Pomogao mi je mnogim savetima da proširim muzičke vidike i napredujem i hvala mu što je u tolikom poslu uspeo da odvoji neke mikrosekunde da mi se posveti. Bato, hvala”, zaključio je Vladimir Graić Graja.