„Obzorja na Tisi“ u Novom Bečeju: U slavu solo pesme

Od početka usmereni na sopstvene izvođačke i autorske snage, a u svom stvaralačkom segmentu privlačeći kompozitore različitih stilskih opredeljenjenja, „Dani Josifa Marinkovića“ iznedrili su značajan broj novih ostvarenja u obliku solo pesme, čija je dalja afirmacija povezana s koncertnom delatnošću ovde otkrivenih ili potvrđenih vokalnih umetnika, i tako na najlogičniji način pokazala opravdanost bijenalno osmišljene festivalske koncepcije. Na večerašnjem koncertu biće izvedeno12 ostvarenja prijavljenih za Deseti pozivni kompozitorski konkurs za novu solo pesmu. Ovogodišnje 29. izdanje prati i izložba u slavu desetogodišnjice jubilarnog nadmetanja. Autor ove retrospektive je Stevan Davidović, zahvaljujući kom smo pre četiri godine dobili i monografiju posvećenu tada četvrtvekovnom postojanju „Obzorja na Tisi“ kojom je pokazao da je ova manifestacija, svojim ođecima širom zemlje, pa i u inostranstvu, dostigla visoke kriterijume stručnjaka i ljubitelja muzike i u čuvenim svetskim umetničkim centrima. 

Stvaralački portret „Dana Josifa Marinkovića“ Davidović je oslikao izložbom dokumenata, koji su svakako i najautentičniji svedoci njihove istorije, a on je jedan od potpuno retkih kulturnih poslenika koji ih s najvećom posvećenošću prikuplja, sistematizuje, tumači i beleži sve ono što se smatra relevantnim za osvetljavanje zavičajne i srpske baštine. Davidovićev zadatak kao kreatora ove izložbe, kao i kod prethodnog pisanja monografije, nije bio jednostavan, jer je trebalo iz sveobuhvatnog materijala sa svih devet održanih kompozitorskih takmičenja koji su, od prvog autorskog konkursa iz 1996, do ovog desetog (čiji će se ođeci beležiti odmah posle objavljivanja rezultata žirija), napraviti lični izbor; a on je, vođen bez sumnje i jakim autorovim autentičnim sećanjima, ali i zabeležim utiscima i onih koji su bili ili učesnici događaja, ili samo njihovi kritičari i posmatrači. Iz tog ugla gledano, mnogi od realizatora prvih Pozivnih kompozitorskih konkursa odrastali su zajedno s njima, bilo kao stvaraoci i interpretatori, bilo kao organizatori i deo publike, koji su tokom vremena postali i posvećeni zaljubljenici umeća pevanja i ljudskog glasa.

Rođeni 1993. po ideji Zagorke Jegdić „Dani Josifa Marinkovića“ će se pod njenim uspešnim rukovodstvom rascvetavati i živeti svojih prvih 15 godina, sve do njene prerane smrti. Iako je poslednjih godina, sticajem okolnosti, poremećen bijenalno koncipiran tok festivala, neosporno je da priličan broj novih plodova na stvaralačkom području solo pesme, a do ovog jubilarnog izdanja je stvoreno njih stotinak, aktivno žive na koncertnoj sceni, ali i da ovde otkriveni, brojni pevački talenti, većinom grade lepe umetničke karijere. Pitajući se često, posebno u ovim pandemijskim danima briga i problema da li smo sve više usmereni na lakše kulturne sadržaje, zabavu i profit, ili na ono što smatramo pravim vrednostima, potrebnim upravo onda kada je najteže, s uverenjem konstatujemo da pripadamo onima koji veruju da će umetnost vratiti svoje mesto i poštovanje, i da će ova sveopšta svetska kriza inicirati i potragu za istinskim kvalitetom. Takođe, da će za muzički život, mlade pevače ovde afrmisane, i kompozitore prvi put predstavljene u prijatnom i različitim programima primerenom Domu kulture, ostati i izuzetan izvor informacija o autorskim stilovima, izvođaštvu i stvaralaštvu, a skoro 30 godina trajanja, uprkos svemu što nam se dešavalo, najbolje govori o tome koliko su „Dani Josifa Marinkovića“ značajni i potrebni ovoj, i široj kulturnoj sredini.

Marija Adamov