Nenad Milosavljević, frontmen Galije: Radimo ono o čemu smo maštali
BEOGRAD: Niška rok grupa „Galija” plovi domaćom scenom već četiri i po decenije ali trag koji su ostavili u popularnoj muzici i niz vanvremenskih hitova nije im umanjio entuzijazam. Tako su u godini za nama imali niz koncertnih nastupa, od kojih je naveći bio pred kraj minule godine u beogradskoj Kombank dvorani kada su svoje najveće hitove odsvirali na akustičnim instrumentima.
Bio je to povod da sa osnivačem i frontmenom grupe Nenadom Milosavljevićem osvrnemo ukratko na istorijat ovog niškog rok sastava.
Od grupe „Dva lustera”, preko Bum festivala, Gitarijade u Zaječaru, Subotičkog festivala, do današnjih dana, kakva je razlika u rokenrolu, u atmosferi i uopšte u našoj stvarnosti?
- Ogromna je razlika. U međuvremenu je prošlo preko 40 godina i ne samo u muzici, nego i u svemu, u životu, kvalitetu života i načinu razmišljanja su se bitno stvari promenile, tako da ne može se tražiti samo razlika u muzici, nego u svemu što se dešavalo oko nje.
Obično su rokerima iz sentimentalnih razloga prve ploče najdraže, a vama?
- Ima smisla razmišljati o tome, zato što je to zapravo početak, kada se zapravo definitivno opredeljujete za jednu određenu profesiju. Sigurno se to desi negde recimo kod prve-druge ploče. Drugi razlog je što je to obično ispunjenje tog nekog prvog sna, na primer, i onda ima tu puno razloga zašto se veruje da je to možda najdraže, i jeste najdraže po svemu. S druge strane, ti si svestan kolika je razlika između onog vremena i znanja koje si imao tad i sad, i normalno da kad iz ovog ugla gledaš, naravno ne možeš biti zadovoljan zvukom i nekim, da kažem tehničkim stvarima, ali to nije ni bitno, nego je najvažnije to da je zapravo urađeno nešto o čemu smo tada sanjali i maštali. Zato je to verovatno i najdraža stvar.
Da li je „Galija” Neša, ili je Galija i Kanjevac i Roksam i Zlatković - svi koji su prošli kroz bend?
- Svi oni koji su prošli su u stvari „Galija”. Jer „Galija” je bila zamišljena kao jedna umetnička radionica u koju je svako ko je kreativan i dobronameran i ima šta da kaže – dobrodošao. To je tako postavljeno i od samo starta se tako zamišljalo, tako da su ljudi dolazili i odlazili. Ostavljali su trag, ugrađivali su deo sebe u jednu veliku priču zvanu „Galija” i to je princip iliti model kako bi jedan bend zapravo trebalo da funkcioniše.
Galija se naslanja na tradiciju, ima tu i Šantića i Ćosića i Andrića, kao malo koji bend?
- Pa normalno je. Pre svega bend je nastao iz jedne pozorišne predstave. To je verovatno u startu postavilo nekakvu crtu i putokaz kojim bi trebalo ići narednih (evo već sad trideset i pet) godina, i sasvim je prirodno da kad se baviš ozbiljno literaturom da ćeš, naravno uzeti i najveće ljude, najveće pisce, najveća imena, pogotovo one koji su, bar ja mislim, bili na neki način bliski senzibilitetu ili ideji koja se tog trenutka realizovala. Po tom principu smo mi i birali te ljude, odnosno birali te pesnike. Birali smo saradnike, birali smo puno toga na osnovu onoga šta se htelo u tom trenutku reći, a tema se bira na osnovu trenutka koji nas je obuzimao. Jer naša istorija, ne tako daleka, je prepuna veoma burnih događanja i sasvim je prirodno da su umetnici bili ti koji su obeležavali vreme i na neki način odslikavali događaje da se to nikad ne zaboravi, ili bar na neki način komentarisali šta se dešavalo, ali to je iziskivalo veliki broj tih saradnika.
Nemanja Savić