MUZIKOM DO ZVEZDA Kamerata Novi Sad, Violončelistkinja Irena Josifoska i violinista Aleksandar Sitkovecki

Reč je o violončelistkinji Ireni Josifoskoj, našoj mladoj sugrađanki, koja osvaja inozemne koncertne podijume, završavajući istovremeno svoje master studije u Gracu. Ova višestruko nagrađivana umetnica odbrala je Koncert za violončelo u A-duru Karla Filipa Emanuela Baha, koji je u svoje vreme bio jedan od retkih kompozitora posvećenih instrumentu čija je uloga uglavnom bila svedena na markiranje general-basa. Bahov sin je, međutim, baš zato sa nekoliko svojih koncertnih opusa za violončelo obeležio početak velikih virtuoznih dela za ovaj plemeniti, suvereni instrument neverovatnih mogućnosti. 

Aleksandar Sitkovecki je ovaj put preuzeo ulogu i dirigenta i soliste u Koncertu za violinu u g-molu Maksa Bruha. Tako je ne samo s neverovatnom energijom i autoritetom vodio Kameratu, već je istovremeno pokazao svoje izvanredne solističke bravure na violini. Nastup Kamerate Novi Sad - pod sloganom Ad Astra - pružio publici ujednačen, fascinantno usaglašen orkestarski zvuk kojim su vrsni solisti praćeni. Besprekorna intepretacija Irene Josifoske, s pregršt mesta u kojima je bio potreban čist, jasan i „gust“ barokni ton i specifična tehnika dijalogiziranja sa većom grupom instrumenata, bio je praznik za ljubitelje epohe u kojoj su se susreli svet polifonije i muzičke klasike. 

Zadivljujuć je potom bio i Bruhov Koncert Aleksandra Sitkoveckog. Obrada ovog grandioznog dela poznog romantizma za kamerni orkestar nije ništa izgubila na svojoj privlačnosti, već je samo pokazala kako jedan kompaktan ansambl može, sa zrelošću koja se stiče višegodišnjim predanim skupnim vežbanjem, da isprati kompleksnu umetničku ličnost soliste koji istovremeno vrši dve zahtevne uloge na podijumu. Zajedničko izvođenjima ovih koncerata za violončelo i violinu bila je posvećenost, doživljenost svakog pojedinačnog tona i solističkih zvezda koje su blistale “u sazvežđu NEO festivala” i svirača koji su muzicirali u Kamerati Novi Sad. 

I Irena Josifoska i Sitkovecki su, nakon svog nastupa, svirali Baha na bis i - suprotno očekivanjima nekih eksplozivnih encore opusa - odsvirali duboko kontemplativne muzičke sadržaje ostavljajući publiku u stanju nekakve posebne ganutosti. 

U drugom delu programa izveden je Bartokov Divertimento. Kamerata je posebno moćno kroz ovu partituru nosila unisone momente, s vremena na vreme prekidajući ih bestežinskim picikatima. Neko bi rekao - ništa iznenađujuće za Kameratu čiji se umetnički direktor Marko Miletić iz godine u godinu trudi da od ovog ansambla stvori sve zreliji, sve sofisticiraniji kamerni orkestar. Ukratko: dramatski mudro, profesionalno odabran program, vrhunski umetnici, ovacije publike kakvih dugo nije bilo u Novom Sadu. 

I. Prodanov