МУЗИКОМ ДО ЗВЕЗДА Камерата Нови Сад, Виолончелисткиња Ирена Јосифоска и виолиниста Александар Ситковецки

Реч је о виолончелисткињи Ирени Јосифоској, нашој младој суграђанки, која осваја иноземне концертне подијуме, завршавајући истовремено своје мастер студије у Грацу. Ова вишеструко награђивана уметница одбрала је Концерт за виолончело у А-дуру Карла Филипа Емануела Баха, који је у своје време био један од ретких композитора посвећених инструменту чија је улога углавном била сведена на маркирање генерал-баса. Бахов син је, међутим, баш зато са неколико својих концертних опуса за виолончело обележио почетак великих виртуозних дела за овај племенити, суверени инструмент невероватних могућности. 

Александар Ситковецки је овај пут преузео улогу и диригента и солисте у Концерту за виолину у г-молу Макса Бруха. Тако је не само с невероватном енергијом и ауторитетом водио Камерату, већ је истовремено показао своје изванредне солистичке бравуре на виолини. Наступ Камерате Нови Сад - под слоганом Ад Астра - пружио публици уједначен, фасцинантно усаглашен оркестарски звук којим су врсни солисти праћени. Беспрекорна интепретација Ирене Јосифоске, с прегршт места у којима је био потребан чист, јасан и „густ“ барокни тон и специфична техника дијалогизирања са већом групом инструмената, био је празник за љубитеље епохе у којој су се сусрели свет полифоније и музичке класике. 

Задивљујућ је потом био и Брухов Концерт Александра Ситковецког. Обрада овог грандиозног дела позног романтизма за камерни оркестар није ништа изгубила на својој привлачности, већ је само показала како један компактан ансамбл може, са зрелошћу која се стиче вишегодишњим преданим скупним вежбањем, да испрати комплексну уметничку личност солисте који истовремено врши две захтевне улоге на подијуму. Заједничко извођењима ових концерата за виолончело и виолину била је посвећеност, доживљеност сваког појединачног тона и солистичких звезда које су блистале “у сазвежђу НЕО фестивала” и свирача који су музицирали у Камерати Нови Сад. 

И Ирена Јосифоска и Ситковецки су, након свог наступа, свирали Баха на бис и - супротно очекивањима неких експлозивних енцоре опуса - одсвирали дубоко контемплативне музичке садржаје остављајући публику у стању некакве посебне ганутости. 

У другом делу програма изведен је Бартоков Дивертименто. Камерата је посебно моћно кроз ову партитуру носила унисоне моменте, с времена на време прекидајући их бестежинским пицикатима. Неко би рекао - ништа изненађујуће за Камерату чији се уметнички директор Марко Милетић из године у годину труди да од овог ансамбла створи све зрелији, све софистициранији камерни оркестар. Укратко: драматски мудро, професионално одабран програм, врхунски уметници, овације публике каквих дуго није било у Новом Саду. 

И. Проданов