Koncert Vojvođanskih simfoničara: Preplet instrumentalnih boja

Program kompozicija Bramsa i Elgara očigledno je odgovarao senzibilitetu gosta-dirigenta Bartolomeusa Van de Veldea iz Belgije, koji je pre desetak godina prvi put nastupao u Novom Sadu, ali i našim muzičarima, koji su, odlično pripremljeni i motivisani (posle prethodnog, takođe plodotvornog i inspirativnog rada s britanskim umetnikom Timotijem Redmondom i sjajnih koncerata na Nomusu i u Kolarčevoj zadužbini) još jednom pokazali da im ponajviše leži kasnoromantičarski pun zvuk i dinamički bogato profilisana igra i preplet instrumentalnih boja.

Pažljivo i „razumno“, ali i vrlo muzikalno vođenje, briga o odnosima i kvalitetu ukupne orkestarske sonornosti, jasnom tonskom i ritmičkom oblikovanju, najzad i o izdvajanju i ulozi svakog solistički tretiranog instrumenta ili grupe, i više no saradnički odnos sa svakim izvođačem, rezultirali su živim, gotovo „opipljivom“ tumačenjem bez ijedne zamerke. Značajna ispoliranost i izbrušenost gudača, ali i duvačkog korpusa, možda i „jačeg“ aduta Vojvođanskog simfonijskog orkestra, došli su najpre do izražaja u Dvostrukom koncertu za violinu, violončeloo i orkestar u a-molu, opus 102 Johanesa Bramsa, jednom od ne tako čestih romantičarskih spojeva gudačkog solističkog dua i simfonijski koncipiranog ansambla i njihovih uzajamnih interakcija, u kojem se javljaju neke od najlepših kompozitorovih tema.

Kao umetnici visokog ranga prvi put su se u Novom Sadu (posle prošlogodišnjeg ogledanja na Boljšoj festivalu na Mokroj Gori) predstavili vrsna violinistkinja ruskog porekla Tatjana Samuil i nemački violončelista Justus Grim, iskonski umetnik predivnog zvuka. Njihove dugogodišnje zajedničke produkcije dovele su do zavidnog nivoa skladnog međusobnog razumevanja, dopunjavanja, nadovezivanja, sjedinjavanja i usaglašavanja u promišljenom i kontrolisanom, tehnički uzornom i tonski oplemenjenom muziciranju. Nenasilni, a ipak moćni dijalozi, kontrasti između veličanstvenog i nežnog, lepo oblikovane kantilene i emocionalni naboj bujnih, melanholičnih, epskih, pa i oporih  raspoloženja, krasili su vrlo ekspresivno izvođenje. Podsticajno sviranje, „nosiva“ podrška i sadejstvo Vojvođanskog simfonijskog orkestra iz kojeg su upravo izrastale njihove tako složene violinsko-čelističke deonice, bogaćeno je istaknutim solima u maniru končerta grosa, odličnog koncertmajstora Vladimira Ćukovića, violiste Boruta Pavliča (kojem svakako treba obezbedeti bolji i snažniji instrument) i violončelistkinje Kristine Tokodi.

U drugom delu programa čuli smo Varijacije na originalnu temu opus 36, poznate kao Varijacije „Enigma“ Engleza Edvarda Elgara iz 1899, autorovo mnogostrano remek-delo puno fantazije i rafinirane orkestracije i ekstremnih kontrasta, posvećeno njegovim prijateljima, porodici ili bliskim poznanicama. Svaka od 14 varijacija u seriji predstavlja njihovu muzičku skicu, gotovo vizuelni skeč ili karikaturu, a među najrazličitijim likovima i subjektima ovih kratkih portreta jesu i Elgarova supruga, njegov prijatelj i izdavač Augustus Jeger, i autor lično. Započet u humornom duhu a nastavljen u dubokoj ozbiljnosti, sled ovih duhovitih „krokija“ pružio je našim muzičarima zadovoljstvo da prikažu svoje individualne instrumentalne kvalitete u sklopu impresivne, duboko proživljene kompleksne celine pod majstorskim i sugestivnim vođstvom maestra de Veldea. U prefinjenom i suptilnom prikazu tematskih mena sa svim izražajnim i dinamičkim promenama, vrhunac su ostvarili u svečanom, veličanstveno gradiranom, prekrasno izvajanom portretu Elgarovog izdavača, upravo koralne zvučnosti.

Bilo je to veče dopadljivog i komunikativnog repertoara, živog čitanja i kreacije muzike u trenutku njenog predavanja, koliko zahvaljujući dobrom, strastvenom i energičnm dirigentu-znalcu nadahnutom za rad, toliko i uigranom orkestru spremnom i otvorenom za saradnju, pa je i vitalno izvođenje puno zvučne lepote naišlo na odličan prijem mnogostrano „pridobijene“ publike.

Marija Adamov