Koncert Nikole Davida u Beloj Crkvi

Svaki njegov susret s publikom rodnog grada protiče u inspirativnoj atmosferi pođednako emotivnoj i za umetnika i prijateljski naklonjene slušaoce, a ta uzajamnost je dobila još snažniju i dublju dimenziju, od kako je Nikola David, i sam kao donator , sjajno realizovao prikupljanje sredstava za čak dva klavira (za Gimnaziju i Muzej) koji su kao plemenit poklon prošle godine  dopremljeni iz Nemačke.

Upravo zahvaljujući električnom klaviru marke „Casio” i njegovoj svesrdnoj volji, organizovan je još jedan resital u prepunoj velikoj sali Muzeja, sada tematskog, ali i festivalskog karaktera, kakav i ima većina programa belocrkvanske karnevalske manifestacije. Naslovljen kao „Sefardske  jevrejske pesme i pesme na jidišu, tradicije koje skoro i da nema...“ koncert svojim nazivom ukazuje na omaž nacionalnim motivima oblikovanim, odnosno obrađenim u različitim minijaturama poznatih i nepoznatih autora, manje ili više modernog kompozitorskog jezika. Prvih devet sefardskih pesama složenih u ciklus podržan gitarskom pratnjom, niz su retkih i skoro zaboravljenih kompozicija na ladinu, jeziku španskih Jevreja, koje je sopstvenim individualnim izrazom aranžirala za glas  i gitaru, i za izvođenje priredila i štampala nemačka gitaristkinja, kompozitorka i muzikološkinja Ulrike Merk.

Specifična atmosfera ovih tradicionalnih napeva i muzički ambijent u kome su nastajali, prenoseći se s kolena na koleno, obilje emocija i prepoznatljiv uticaj španskih melodija i ritmova, diskretne asocijacije na strast, molitvu, ljubav, oproštaj od domovine, dobili su u tumačenju Nikole Davida jednu novu, koliko jarku, toliko i decentno izražajnu dimenziju. Takvom viđenju i doživljaju  u mnogome je doprinela njegova dugogodišnja umetnička saradnica još iz studentskih dana, ugledna novosadska pijanistkinja Maja Grujić, spretno transponujući pa i improvizujući njihovu gitarsku deonicu u odgovarajuću klavirsku partiju, dodajući im svojom instrumentalnom podrškom i novooblikovanu vokalno-instrumentalnu boju. Već prepoznatljivo prijatnim, oblim, tečno fraziranim i zvučnim glasom, te kao i uvek besprekornim izgovorom i primerenom vokalnom tehnikom, prethodno i upečatljivim izgovaranjem stihova pred donošenjem svake pesme, umetnik je vodio koncentrisane slušaoce kroz različita raspoloženja.

Bilo je tu i sete („Slavuji pevaju“ i „Zbogom voljena“) i čak začikujuće vedrine („Zaljubih se u lepoticu“), naglašavanja raspevanih i fino iznijansiranih, pretežno i bogato ukrašenih kantilena, ponekad i jače isticanih dramatičnih momenata („Moje srce“) i osećajnosti „visokog intenziteta“ („Drveće plače za kišom“), podvučene melanholije podržane i klavirskom deonicom (melizmatična, setno-tužbalična, „prava“ jevrejska „Ruža u vrtu“), ljupkosti i španske arome i temperamenta („U jedan, dva, tri...“)  i žustrije sinkopiranih akcenata (u duhovitoj ljubavnoj „Prođoh pored tvojih vrata“) i još puno ekspresivno osvetljenih nijansi u naznakama arapskih, balkanskih i istočnjačkih uticaja. 

Budući da je Nikol David dobar deo svoje karijere posvetio proučavanju i promovisanju jevrejske duhovne i svetovne muzičke tradicije, bilo kao koncertni pevač, bilo (od pre nekoliko godina) i kao profesionalni kantor, razumljivo je što se iz tog bogatog nasleđa opredelio, pored sefardskih pesama španskih Jevreja interpretiranih na ladinu, i za nekoliko svetovnih ostvarenja na jidišu, „jevrejskom nemačkom“, kao mešavini nemačkih, slovenskih i raznih drugih dijalekata. Iz tog miljea podsetio je na četiri ranije predstavljenih, poput nostalgične i vrlo osećajno donete „Moj gradić Belc“ ili široko i toplo ispevane „Uspavanke“ u kojima je, sada bogatije razvijena, originalno za klavir pisana pratnja, omogućila pijanistkinji Maji Grujić da u punom zamahu, posle pola godine od svečane promocije, ponovo prikaže mogućnosti novog klavira sposobnog za evociranje zvukova različitih instrumenata i porekla.   

Marija Adamov