Jasmina Mitrušić: U "Snu" su emotivno preživljeni svaka reč i svaki ton

Dok se konačno ne steknu uslovi za izvođenje uživo, ostaje na Jutjubu „Kros opere“ dostupan snimak decembarske premijere ovog muzičkog poduhvata, koji je podrazumevao da tri ekipe iz pomenutih operskih kuća u Modeni, Lincu i Novom Sadu, rade na stvaranju jednog operskog dela, koje će biti izvedeno u sva tri grada.

Projekat „Kros opera“ je sufinansiran sredstvima programa EU “Kreativna Evropa” – potprogram “Kultura”, i pred autore opera je postavio zadatak da stvore dela na temu migracija, vrloj bliskoj i nama. Ova trodelna opera sastavljena je od tri jednočinke s istom temom, koje su komponovala tri kompozitora, i pevana je na srpskom, italijanskom i nemačkom jeziku. Svaka od tri operske kuće je iz svog orkestra birala muzičare, pevače, kao i libretistu i kompozitora, koji su zajednički realizovali ovaj projekat.

Prvi deo ove „Kros opera“ trilogije, pod nazivom „San“, komponovala je novosadska kompozitorka Jasmina Mitrušić, koja je i autorka libreta, inspirisanog realnom situacijom. Dugi deo „Let u Egipat“ komponovao je Valentin Rukebir, na libreto Hermana Šnajdera, a autor muzike za treći deo „Šta znate o budućnosti?“ je Luiđi Činkve, na libreto Sandra Kapeleta, koji je bio narator u sve tri opere. Izvođači su: sopran Evgenija Jeremić, mecosopran Idil Karabulut, alt Dalila Đenić, tenor Florian Vugk, bariton Euđenio Maria Deđakomi i bas Strahinja Đokić. Reditelj je Gregor Hores, a dirigent orkestra je Đorđe Pavlović.

Komponovati po naruybini nije bilo retko ni kroz istoriju, a ni danas, ali verovatno to uvek pred stvaraoce postavlja prilično tešku dilemu kako savladati tu kombinaciju obaveze, inspiracije i ličnog zadovoljstva postignutim. Koje je poteškoće sve to vama stvaralo, pogotovo zato što ste i libretista i kompozitorka ove opere, i kakav je vaš utisak o tome nakon svega?

- U trenutku kad su pomenute moguće teme za libreto, pomenut je problem izbeglištva. Imala sam ideju i odmah sam najavila da ću se ja time baviti. Pisati o izbeglicama je vrlo specifično, odgovorno i emotivno. Ideja da se oni povežu kroz san je došla nešto kasnije, a povezano je sa ličnim iskustvom u vezi sa rešavanjem problema i dobijanjem odgovora u snu. U svrhu istraživanja za projekat posetila sam izbeglički centar u Beogradu, i realne potresne priče upotrebila za dva lika u operi. Ostali likovi su izmišljeni.

Kako je uopšte došlo do vaše saradnje na projektu „Kros opera“ ? Da li je već sama ta ideja o spajanju tri dela, tri kompozitora i tri operske kuće, bila zanimljiv izazov i za vas?

- Pozvana sam da učestvujem u ovom projektu, nakon što je prethodni kompozitor projekta iz nekog razloga odustao. Morala sam da predam libreto dosta brzo, i bio je lepo prihvaćen. Na prvom preslušavanju muzike u Modeni, takođe sam dobila pohvale. To je bio uslov da učestvujem u projektu.

Kritika ove omnibus predstave je posebno naklonjena upravo vašoj operi „San“, hvaleći gotovo jednako i libreto, i muziku, kao i izvođače. Koliko je sama migrantska tema uticala i odražavala se na ono što ste stvarali?

- Naša nacija poznaje migraciju možda najbolje od svih. Svi među precima imamo nekog ko je bežao negde od muke i nasilja, pokušavao da spasi porodicu i sebe. Ja sam kao dete slušala puno takvih priča, o dedovima i bakama, u zbegovima i kolonama. Lik Ane je inspirisan mojom prabakom Anom, koja je kao Grkinja iz Soluna, udata za Srbina, bežala na sever, u Skoplje. Tema mi je bliska i emotivno sam preživela svaku reč libreta, svaki ton opere. Možda je zato publika osetila ono što zapravo umetnost i treba da znači: istina izražena kroz prizmu umetnikovog stvaralačkog jezika.

Autentičan muzički jezik

Krosover, kao i ostala žanrovski, stilski i sadržajno sasvim različita muzika, svakako vam nije strana, pogotovo ako se prisetimo vašeg nekadašnjeg angažmana u kultnoj novosadskoj grupi „Luna“. U tom nizu vaših interesovanja, i muzike koju ste komponovali, gde je svoje mesto dobila opera „San“?

- Moje učešće u grupi „Luna“ je deo moje mladosti, potrebe da radim sa ljudima koje smatram odličnim muzičarima, i da stvaram muziku koja je tada bila sveža, inovativna i inspirativna za tu generaciju. Uvek sam žalila što se naša priča nije nastavila, ko zna koliko bi još pomerili kriterijume pop-rok scene. Mi smo počeli kao srednjoškolci, a kad smo snimali jedinu ploču, bila sam na studijama kompozicije. Sve što je nastalo nakon toga, nema zaista veze sa tim žanrom. Uvek me je zanimao autentičan izraz, da stvorim svoj muzički jezik, kroz kamernu, orkestarsku, vokalnu muziku. Uvek sam smatrala da će doći vreme za velike poduhvate, opera spada u to. Činjenica je da je “San” kamerna opera, sa malo izvođača, i još u jednom činu. Ona je zapravo zaključak jedne duže, potresne priče svih izvođača, i nadam se da će biti prilike da bude izvedena kao kompletna opera u tri čina, gde će biti ispraćene njihove sudbine. Smatram da je ova opera početak, ona otvara vrata mojoj davnašnjoj želji da se posvetim operskom stvaralaštvu.

Čini se da je pevačka podela brižljivo pravljena, a među njima verovatno ima izvođača koje ste poznavali od ranije. Da li bi imalo uticaja na komponovanje ukoliko bi se stvaralo za određenog pevača? Ovde su se izvođači dobro snašli s ulogama, i u glumačkom i u pevačkom smislu, što nije uvek slučaj, ponekad i uprkos kvalitetu svega?

- Činjenica je da je svaka država dala po dva pevača. To su mladi, ambiciozni ljudi, kojima je stalo da rade, da pokažu svoje mogućnosti, a ovaj projekat nudi internacionalnu afirmaciju. Poznajem naše pevače od ranije, srećna sam što su moju muziku shvatili i što vole da je pevaju. To je veoma važno za kvalitet izvođenja. Ipak, oni su profesionalci, i pevaju i ono što baš i nije njihov senzibilitet. Ovakav projekat traži visoki profesionalizam, a oni svi to jesu. Svi pevači su zaista iskreno shvatili svoje karaktere i daju sve od sebe.

N. Pejčić