Igor Todorović Zgro: Džangrizavoj publici teško je udovoljiti

Kada se danas osvrneš 10 godina unazad, da li si mogao da zamisliš da ćeš dogurati do prvog značajnog jubileja?

- Prvi “To be Punk” Festival dogodio se sasvim spontano, 2008. godine, kada sličnih festivala nije bilo i kada je publika bila željna svega. U tom trenutku niko nije razmišljao da će festival dogurati do desetog izdanja.

Da li je ispočetka sve teklo glatko ili si se odmah suočio s problemima?

- Nikad nije išlo glatko, a sa druge strane nije bilo ni ozbiljnijih problema. Nakon prvog izdanja festivala ,opcija da i drugi uradimo u Letnjem bioskopu je otpala, pa nam je u tom trenutku prostor bio najveći problem. U to vreme uveliko smo obletali oko Kineske četvrti i tada nam je Siniša Žarin, vlasnik Manuala, ustupio jednu halu MFAM-a za održavanje drugog festivala. Nakon euforije koja je pratila dolazak Nika Slotera na rođendanski koncert Ateista, SKCNS je uspeo da se dokopa fabričke napuštene hale u Kineskoj četvrti i tako u martu 2010. pokrene Fabriku koja će u narednih osam godina ugostiti učesnike “To be Punk” festivala. U ovom momentu Fabrika je jedino mesto gde i u budućnosti vidim festival. Naravno, novac je problem uvek. Ljudi ovde jednostavno nemaju novca da mogu da plate kartu bar približno cenama u Evropi. Složićete se da je 6 evra za prvi festivalski dan kada je nastupio i GBH preniska cena, ali isto tako, da je bilo skuplje, to bi se sigurno odrazilo na posetu.

Može li se reći da je TBP rastao do izvesne tačke, a onda počeo da pada?

- Ne bih se složio s tim... Činjenica je da je nakon 2010. sve počelo da pada, broj ljudi na svirkama drastično je opao. Danas retko koji bend uspe sam da prebaci dvocifren broj prodatih karata. Jednostavno, previše je događaja za relativno uzak krug ljudi koji nemaju ni snage ni sredstava da isprate sve. Pogledajte samo koliko je stranih bendova sviralo u Novom Sadu do te neke 2008/09, a šta se sve izdešavalo u poslednjih 7-8 godina. Jedini “slabiji” TBP bio je prošlogodišnji, koji je urađen bez budžeta, u minut do dvanaest, s ciljem da festival preživi i preživeo je. A sada smo došli do desetog izdanja na kojem je poseta bila veća nego na ijednom u poslednjih pet godina.

Koje festivalsko izdanje je bilo najlakše za organizaciju?

- Ubedljivo najlakše bilo je organizovati ovaj, deseti, “To be Punk”. Povezani smo sa brojnim bendovima, promoterima i ljudima koji se bave sličnim stvarima širom Evrope. Jednostavno, slože se kockice, na vreme se potvrde hedlajneri i onda sve ide lakše.

Kojim po redu festivalom si ti najzadovoljniji?

- Izuzetno sam ponosan na svako dosadašnje izdanje festivala, kao i na samu činjenicu da festival postoji deset godina. Posebno mi je drago što je brojna publika, upravo na TBP festivalu, imala priliku da prvi i jedini put do sada vidi neke bitne bendove (Snuff, Night Fever, Spermbirds, Stupids, The Crack, Argy Bargy, Goldblade, Newtown Neurotics...). Takođe, koncerti PTTB, Cockney Rejects, GBH, Mitesersa... pamtiće se dugo.

Šta su tvoje najveće zamerke na dosadašnja izdanja i šta bi, da možeš, prvo promenio?

- Da mogu da promenim publiku, odnosno svest i budžet publike, to bih prvo uradio... Takođe, zakonom bih zabranio “gest liste”. Taj dinar koji platiš za ulaznicu ide i izvođačima koje si došao da gledaš. Obezbeđenje, ogradice, štampanje plakata, konobari, tehničari, tonci, majstori svetla... sve to je neophodno da bi se desio koncert/festival. Sumnjam da nešto od toga ne mora da se plati, odnosno da će bilo ko uraditi nešto za džabe. Izuzetno je nekoretno onda tražiti od bendova ili organizatotra da vas stave na “gest listu”, s obzirom na to da i taj bend zbog kojeg svi ovi ostali i postoje, treba da dobije neke novce, bar da pokrije putne troškove, hranu, piće, da dobije neki honorar. Osnovni je red da se plati ulaznica. Takođe, neshvatljivo mi je da publika kupi ulaznicu i onda ne ulazi u Fabriku dok ne počne poslednji bend, u ovom slučaju GBH, a pre njih je sviralo četiri benda i svaki je razvalio na svoj način. Voleo bih i da smo u mogućnosti da dovedemo više velikih stranih imena, ali je to zbog tankog budžeta i niske cene ulaznice jednostavno nemoguće. Takođe, činjenica je da nedostaju vanevropski bendovi, ali jednostavno, godinama unazad termin ovog festivala je baš nezgodan, s obzirom na to da većina Amera dolazi u Evropu na proleće i vraća se kući nakon “Groezroka” koji se dešava u Belgiji uoči prvomajskih praznika, pa ponovo stiže u Evropu krajem juna za velike letnje festivale. S druge strane, američki pank bendovi znatno su skuplji od evropskih, a nisam siguran da bi pank publika bila spremna da izdvoji 2500-3000 dinara za ulaznicu da vidi recimo Pennywise.

Koliku satisfakciju ti predstavljaju pozitivne povratne informacije bendova?

- Mnogo pozitivnije kritike dobijamo od samih bendova nego od publike. Novosadska publika je poznata kao džangrizava. Ne možeš joj udovoljiti. Ako se na festivalu desi deset dobrih stvari i samo jedna loša, svi će se uhvatiti za tu jednu. “Bilo je mlako pivo”, “hteli su da mi uvale fejk majicu”... prvo će to reći, umesto da pohvale ono što je bilo dobro. Nemoguće da je najjači utisak baš to mlako pivo! Bolje sledeći put ostani kod kuće. Svega par dana nakon festivala prvi su se javili upravo GBH, za njima i Newtown Neurotics i Exploding Head Syndrom... zahvaljuju se na sjajnom tretmanu, na divnom prijemu, na odličnom zvuku... Ne verujem da to govore iz kurtoazije.

Koje bendove si želeo, a nisi uspeo da dovedeš?

- Uvek mi je želja da dovedemo “veliko” strano ime i manje više uspevamo u tome svih ovih godina. Takođe, voleo bih da je tih imena na gomili više, pa da Spermbirds, GBH i Snuff sviraju u jednom danu, a ne razvučeni u tri godine. Uvek se trudimo da ispratimo i aktuelna dešavanja pa da se pojavi i neki mlađi, noviji bend kao što su to bili Night Fever, Exploding Head Syndrom ili Mr Heart. Ove godine malo je nedostajalo da dovedemo i Crown Court, sjajan aktuelan “Oi” bend iz Londona, ali su aviokarte bukvalno duplo poskupele dok su se oni pozitivno izjasnili. Krivo mi je što pre par godina nismo uspeli, zbog budžeta, da dovedemo i Busineš, ali smo pre njih već bukirali Argy Bargy i Snuff pa se ispraznila kasa... u međuvremenu Mickey Fitz nas je napustio zauvek pa Business više nećemo imati prilike da gledamo. Takođe, voleo bih da vidim neke domaće bendove koji na žalost više ne sviraju, recimo Jaibo, 36 Daggers, Lets Grow, Lockdown, Hitman, originalni Regmen...

Mogu li fanovi “To be Punk” festivala da se nadaju 11. izdanju?

Ja se prvi nadam da će festival trajati još dugo iako godinama već pričam “e, još ovaj put i dosta je”... Nedostaje mlađe publike definitivno! Potpuno mi je neshvatljivo da novosadski mladi bendovi poput Tu ima zvuka ili CPR, nemaju u publici bar 30 svojih drugara-vršnjaka.

Uporedo si angažovan i na Eksploziv bini na Egzitu? Lakši ili teži posao za tebe?

- I jedno i drugo radim iz srca... kad nešto radiš zato što voliš, onda nema greške. 

Sava Savić