FESTIVAL NEO 2021: Sinteza raznovrsnih stilova i umetničkih poetika

Pored niza programa organizovanih nakon popuštanja epidemioloških mera, posebno se istakao Festival NEO, koji već pet godina neumorno organizuje grupa entuzijasta, nastojeći da njegov moto „neklasični festival klasične muzike“ u potpunosti opravda. Tako je izvanredno raznovrstan program iz različitih muzičkih žanrova i epoha predstavljen na neobičnim i neuobičajenim mestima Novog Sada i njegove okoline čime su i građani naselja u blizini imali prilike da uživaju u zvucima umetničke muzike. Dvorište vile Ilion u Sremskim Karlovcima, kulturne stanice u Rumenci i Bukovcu, plato Petrovaradinske tvrđave samo su neki od lokaliteta na kojima se muziciralo.

Program Festivala NEO uključio je koncertne resitale dvoje izvanrednih solista starije i mlađe generacije, Mišela Dalbertoa i Ivane Damjanov Ilić, kamerne večeri na kojima su nastupali Novosadski duvački kvintet, Ansambl flauta Novi Sad, duo Anet Jakovčić, violončelo i Valentina Nenaševa, te sastavi Trio Neksus, Ansambl flauta MUZA i Neo ansambl. Konačno, bilo je tu i većih orkestarskih formacija kao što su Filharmonija mladih uz dirigentsko vođstvo Tamare Adamov Petijević, Kamerata Balkania, Kamerata Novi Sad, ansambl Metamorfosis i Kragujevački akademski ansambl akordeonista. Naročito je značajno pomenuti i jedini hor na festivalu, Ison u kojem su nastupale osobe sa posebnim potrebama što je samo potvrdilo angažovanu stranu festivala čiji je cilj spajati umetnike iz celog sveta, bez obzira na njihove nacionalne, verske ili ma koje druge razlike.

Na brojnim večerima izvedena su ostvarenja Baha, Mocarta, Verdija, Musorgskog, Lista, Bramsa, ali i ređe izvođene kompozicije Govorčina, Takija, Lisjaka, Rabadana... Međutim, treba istaći da su se čuli i opusi naših autora, savremenih kao što su A. Vrebalov, A. Sedlara, I. Markovića, S. Vlajić, i onih iz doba srpskog romantizma kao što je P. Stojanović. Time je „pokrivena“ široka paleta epoha, a dobijena fina sinteza raznovrsnih stilova, zvučnih boja i umetničkih poetika.

Premda je svaki od ovih muzičkih događaja plenio nekom svojom posebnošću i „neklasičnošću“, počev od samih izvođača pa do aranžmana i izbora opusa, čini se da je veče „dvostrukih“ Amadeusa posebno privuklo pažnju. Reč je o koncertu Kamerate Novi Sad održanom 2. jula, na kojem su izvedene kompozicije Volfganga Amadeusa Mocarta i Antonija Pušića poznatijeg kao Rambo Amadeus. Spoj klasične i popularne muzike danas je izazov za svakog organizatora. Premda deluje da je takva kombinacija predodređena za uspeh, nije uopšte lako uskladiti dva kontrastna programa iz dva prilično „suprotna“ sveta. Simfonija končertante „starijeg“ Amadeusa izvedena je u punom smislu mocartovski, besprekorno u tehnici, a muzički snažno doživljeno u solističkim partijama Benjamina Cirfogela, violina, i Jožefa Bisaka, viola, uz uigrani ansambl Kamerate. „Mlađi“ Amadeus, Antonije Pušić, predstavio se novosadskoj publici svojom eko-operom za dvoje solista, hor i kamerni orkestar pod nazivom „Pasija po Steli“. Postmodernistička mešavina žanrova popularne muzike, uz pravu dozu belkantističkog zvuka sopranistice Natalije Radić i „buffo“ basa samog autora ovog dela, učinili su od drugog dela ove večeri duhovit „zingšpil“ u kojem se – kroz šaljivi tekst o „okupaciji“ kotorskog zaliva od strane yinovskog kruzera – muzika pokazala kao angažovana umetnost par edžcellence. Naime, dobro osmišljen tekst Ramba Amadeusa, koji i inače kroz svoju umetnost ulaže napore u borbu za „zelenu planetu“, direktno je prozvao sve one koji zbog svojih ličnih interesa i profita bespoštedno i nemilosrdno uništavaju prirodu. Ova nikad aktuelnija tema tako se pokazala kao atraktivan poligon na kojem se autor pokazao kao spretan i maštovit kompozitor čiju je muziku dirigent Aleksandar Kojić lako razumeo i divno vodio čineći sveukupan umetnički utisak još boljim. Jasno je da su dva Amadeusa predstavljala svoje „svetove“ i da tu nije bilo tački preseka, ali su oba izazvala adekvatnu pažnju i zaintrigirala publiku, svaki na svoj način.

Svojevrsni podvig Festivala Neo je činjenica da je on jedan od retkih  koji se finansira najvećim delom sredstvima privatnih spnzora, a ulaz na sve koncerte je besplatan. Organizatori su naročito ponosni na svoj sponzorski tim koji se svake godine proširuje, a u njemu su prave mecene, osobe svesne značaja ulaganja u kulturu. Od samog početka Festival prate preduzeća Via Inženjering, Put-Invest, Vojvodinaput, Centralna Putna Laboratorija, a tokom godina pridružili su se i PlayrixRS, Vega IT, Steelimpex i Schwepes. Konačno, Festival NEO je muzikom predstavio programske platforme Novog Sada kao EPK 2022 i time značajno obogatio kulturnu ponudu grada.

I. Prodanov