„Dnevnik” na Međunarodnom festivalu klasične muzike u Vrnjačkoj Banji
Na večeri svečanog otvaranja 12. Međunarodnog festivala klasične muzike „Vrnjci“, čijih se 11 programa odvija u Zavičajnom muzeju (Zamku kulture) u organizaciji Kulturnog centra Vrnjačke Banje, u prvom redu je fascinirao rekordan broj posetilaca, koji su uprkos visokoj temperaturi pratili izvođenja u besprekornoj tišini.
Posle uvodnih ceremonijalnih govora, ponovljen je lep običaj da autor projekta i urednik manifestacije, Jelena Borović Dimić, predstavi učesnike, koji su na inauguracionom koncertu, uz našeg gitaristu internacionalnog ugleda Uroša Dojčinovića, inicijatora i umetničkog direktora festivala, činili članovi gudačkog kvarteta „Romantika“.
Prepoznatljiv po iskusnom, ali i dubokom poniranju u srž muzike koju tumači, vrsni umetnik je i ovog puta plenio lepotom zvonkog, zaokruženog i „razgovetno“ ispevanog tona, izražajnim fraziranjem i razuđenom dinamikom, posebno njenim gotovo nečujnim treptajima. Izbor kompozicija različitih autora, od Baha, Sora i Tarege, do Bonea, izvorno pisanih ne samo za gitaru, predstavljen u obradi s gudačkim kvartetom, dobio je zahvaljujući suptilnoj obradi Slobodana Atanackovića dodatni karakter sonornije zvučnosti. U stalnoj gradaciji prikazujući Dojčinovićev fini muzički nerv i smisao za specifičnu špansku osećajnost, ritmičku pregnantnost i melodijsko - harmonski sklad njegovog solističkog i kvartetskog zvuka, izabrani repertoar zaokružen je i kratkim muzičkim predstavljanjem „Škole za gitaru“ Georgija Milanovića, nedavno objavljene u izdanju novosadskog „Prometeja“.
Drugi koncert priredio je u istom prostoru doajen bugarske pijanističke škole, akademik prof. dr Atanas Kurtev, umetnik s preko 1.100 nastupa na četiri kontinenta. Resital muzike Frederika Šopena stvorio je već od emotivne interpretacije početne Poloneze op. 40, br. 2 utisak o pažljivom, ponešto „utišanom“ i „umirenom“, i u pogledu intenziteta i unutrašnje energije, izvođenju i suženoj ekspresivnosti, pa čak i pomalo „staromodnom“, ali zrelom i znalačkom tumačenju. Ako je izgledalo da su ove opaske rezultat umora, ali i jedne anahrone estetike, drugi deo programa, od Fantazije emprompti op. 66, do Balade op. 52, prikazao je jedno sasvim drugačije umetnikovo lice, sada raspevano: razbokorene osećajnosti, mladalačke opuštenosti, prave šopenovske kantabilnosti i tonske lepote i zaobljenosti. Tako prirodno i logično, a možda i kao najlepši momenat večeri, učinilo se neprimetno spajanje 15. Prelida op. 28 s Valcerom op. 69, br. 1, koje je možda i najbolje potcrtalo i jedan od lajtmotiva izvođenja - kontemplaciju, melanholiju i svojsvrsni oproštaj od ovozemaljskog života.
Marija Adamov