Bruno Langer, vođa Atomskog skloništa: Basista koji peva

Jedna od udarnih igala ove rok reprezentacije, uslovno rečeno kapiten, veteran, ali duhom još uvek mlad je i Bruno Langer vođa kultnog pulskog sastava „Atomsko sklonište”. Muzičar se u kratkom razgovoru za „Dnevnik” dotakao nekih od detalja iz karijere ovog kultnog sastava koji postoji od druge polovine sedamdesetih. Za početak razgovora prisetio se pesnika i idejnog tvorca, odnosno, začetnika grupe Boška Obradovića.

– Boško je meni, nakon nekoliko proba, predložio tri razna imena, i rekao, između ostalog, i „Atomsko sklonište”. Ja sam rekao: „E, ovo mi se sviđa”! Pošto je 1966. godine imao jednu antiratnu predstavu, antiratnu poeziju, kazao mi je: „E, onda ćemo morat' ić tim smjerom”. Tako je „Atomsko sklonište” na onim svojim prvim albumima imalo dosta antiratnih i pesama protiv zagađenja, o ekologiji. Boško je pisao i o kućnim kompjuterima, kada još nisu ni postojali, kako će ljudi sklapati prijateljstva, i tako... Neke su bile ispred vremena.

Poznato je da ste uvek birali najbolje studije i najbolju produkciju?

– Da. snimali smo od Engleske do Amerike, jer smo hteli da se približimo nekim svetskim standardima, barem što se tiče produkcije. Mislim da smo to i uspeli zahvaljujući našem prijatelju Džonu Ejčelsu, s kojim smo snimili prvi album koji smo radili „Mentalna higijena”. To je bilo u Londonu na kome su „Za ljubav treba imat dušu”, „Žuti kišobran” i sve ostale pesme. Nakon toga smo praktično s njim bili u Francuskoj, Engleskoj, Americi, sve sledeće albume. On je šest naših albuma producirao.

Nekako, malo je neobično da je basista ujedno i pevač. Znamo da se morao naći pevač kad je Serđo preminuo, ali, da li ste i vi pre toga imali nekakvu liniju pevačkog afiniteta?

– Ne. Ja sam basista koji peva. U Bumerangu sam pevao. Prvi snimak je sa onog BUM festivala u Ljubljani sedamdeset i ne znam više koje godine, tako da je to prvo nešto što sam snimio. Jednostavno, nakon Serđovog odlaska, s obzirom da sam ja autor većine pesama, bilo mi je nekako najlogičnije. Bilo je dosta kombinacija ko će Serđa zameniti, ali mi ovako, već, evo dosta godina kako, nažalost, Serđa nema, funkcionišemo.

Može li se reći da je Pula pravi rokenrol centar?

– Jeste, apsolutno. Ima jako puno novih mladih grupa koje izuzetno sviraju. Eto, i „Kud idijoti” su poznata grupa na bivšem jugoslovenskom prostoru, onda Franci Blašković, pa Livio Morozin koji je dosta sa Šerbedžijom sarađivao.... Na malom prostoru ima jako puno dobrih muzičara.

Nemanja Savić