Anet Jakovčić, violončelistkinja: Heroine se bore za svoje snove

Ona je preksinoć nastupila sa pijanistkinjom Valentinom Nenaševom u Kulturnoj stanici Svilara i na ovom koncertu, realizovanom u saradnji sa EU Japan Festom, dve umetnice izvele su dela Bokerinija, Baha, Šumana,  Bramsa i Takija.

Podsetimo, na krilatici „Za nove mostove”, kroz načela projekta Evropske prestonice kulture – decentralizaciju, povezivanje domaće i evropske scene i muziku kao univerzalni jezik, Projekat 22 će do 3. jula simbolično predstaviti koncept programa Evropske prestonice kulture za 2022. godinu. S tim u vezi, ove dve vrhunske umetnice predstavile su nam programski luk Heroine.

Anet ističe zadovoljstvo što je bila deo ovog događaja i veruje da su takvi projekti veoma važni jer spajaju umetnike i različite kulture.

– Nikada ranije nisam nastupala na NEO festivalu, tako da sam se radovala što ću se povezati sa novom publikom. Ove godine je posebno lepo nastupati jer su mnogi koncerti bili otkazani zbog pandemije. Mislim da su i publika i izvođači jednako entuzijastični – publika jer će slušati muziku uživo, a izvođači jer se vraćaju na scenu – ističe violončelistkinja.

Anet Jakovčić  dobitnica je prve nagrade na Međunarodnom takmičenju kamerne muzike Plowman i Remember Enescu u Rumuniji u kategorijama solo i kamerne muzike, kao i treće nagrade na međunarodnom takmičenju Fischoff.  Sa 16 godina počinje studije na univerzitetu Columbus State, u klasi Wendy Warner, a dve godine kasnije nastavlja školovanje na konzervatorijumu Nju England u Bostonu, gde je i diplomirala. Kao član kvarteta Ivani, studira kamernu muziku sa Kim Kashkashian i članovima Cleveland i Juilliard kvarteta. Trenutno je na postdiplomskim studijama na univerzitetu Mocarteum u Salcburgu, u klasi Klemens Hagena, gde je bila dobitnica nagrade na takmičenju Mainardi.Učestvovala je i na brojnim letnjim festivalima poput Ravel, Fontainebleau i Casals u Francuskoj i Juilliard String Quartet seminara u SAD. 

Kako ste odabrali program za novosadski koncert?

– Napravila sam ovakav repertoar jer su ovo klasici, dobro poznata dela u kojima violončelo pokazuje svoj pun sjaj. Dela variraju od baroka do romantizma i namera mi je bila da se svima svide. Prva dva dela koja sam odsvirala predstavljaju lepotu violončela. Počela sam sa Sonatom u A-duru Luiđija Bokerinija, kompozitora rane klasike, koji je i sam bio virtuoz na violončelu. Ova sonata sadrži plemenite melodije i elegantne virtuozne momente. Sledeća na repertoaru je bila Bahova Treća svita za violončelo solo, napisana u vedrom i rezonantnom C-duru. Izabrala sam ovu od šest ponuđenih svita, jer je veoma topla i uzbudljiva, baš kao i leto pred nama. Naredna dva dela su intenzivna i zahtevna, kako za violončelo, tako i za klavir. Valentina Nenaševa i ja nikada ranije nismo nastupale zajedno, ali smo bile uzbuđene zbog ove saradnje. Fantasy Pieces je divan muzički komad Roberta Šumana, koji od izvođača zahteva širok spektar emocija. Prva stavka je intimna i melanholična, druga je živahna i lagana, dok je treća prepuna strasti. To je jedno od mojih omiljenih dela za violončelo. I, konačno, čuli ste Bramsovu E-mol sonatu, koja se smatra važnim delom za violončelo i klavir, remek-delom koje često ostavlja veliki utisak na slušaoce. Budući da ja predstavljam Japan na ovom evropskom programu, na repertoar sam dodala i poznatu tradicionalnu japansku pesmu pod nazivom Kojo no Tsuki, što u prevodu znači mesec iznad srušenog zamka.

Kako izgleda Vaš pristup učenju nove muzike?

– Uvek krećem sa čitanjem muzike, to je kao kad prvi put čitate neki roman. Prvo pokušavam da razumem značenje i svrhu datog teksta. Tehnički deo dolazi kasnije. Sviram polako kako bih imala vremena da detektujem intonacijske probleme i izazovne delove. Ne osećam se lagodno kad izvodim dela koja prethodno nisam odsvirala makar nekoliko puta. Ljudi su obično jako fokusirani i intenzivni kad nastupaju i onda tu može doći do nekih neočekivanih grešaka, upravo zbog tog fokusiranog stanja uma. Nastup na sceni je dosta drugačiji od vežbanja, tako da je neophodno iskustvo.

Vaš koncert je obeležio jedan od programskih lukova pod nazivom Heroine, koji neguje i promoviše žensku kulturu, umetnost, stvaralaštvo i koji oživljava žensko istorijsko nasleđe, a sve u cilju stvaranja pravednijeg društva. Po vašem mišljenju, ko su heroine našeg vremena?

– Verujem da su heroine žene, koje se bore za svoje snove i nikada ne odustaju, čak i uprkos očekivanjima društva.

S obzirom na to da je prethodna godina sprečila umetnike da rade i nastupaju, kako ste se nosili sa „pauzom” koju je nametnula pandemija koronavirusa?

– Izbijanje pandemije je bilo izuzetno težak momenat za muzičare. Kada nema koncerata, muzičari ne žive. Pokušala sam da izvučem najbolje iz date situacije, te sam odlučila da nastavim marljivo da radim i pokrenem neke nove muzičke projekte kao što su snimanje i učenje orkestarskih odlomaka, što nikada ranije nisam radila. To je rezultiralo pozivanjem na mnoge festivale, a došla sam do angažmana u Bečkoj filharmoniji i Bečkoj državnoj operi.

Zašto bi sve trebalo posetiti Novi Sad 2022. godine, kada će grad zasijati kao Evropska prestonica kulture?

– Ljudi bi trebalo da posete Novi Sad 2022. godine da bi čuli izvanrednu muziku i uživali u atmosferi grada!

G. Gajin