Mobilnost – nova reč za nomadizam

juče izgovorili književnici - domaćini dvodnevne Međunarodne konferencije “Evropa:meridijani u pokretu” - direktor Zavoda za kulturu Vojvodine Vladimir Kopicl i predsednica Srpskog PEN-a Vida Ognjenović. Uz opasku da ovo nije skup koji bi da menja svet, već bi samo da ga ispituje, kao i prethodnih godina, takođe na  savremene evropske teme (i dileme).

Jučerašnja medijatorka Silvia Dražić objasnila je da se ovogodišnja tema prosto nametnula, “hodala je našim ulicama i drumovima”. U saopštenju “Koreografije egzila: hirovita razmišljanja”, ona je naglasila: “Mobilnost je nova evropska, svetska reč za nomadizam. Globalizacija je univerzovala, pripitomila i tako razvodnila njegov sadržaj. Mobilnost je kulturna i društvena praksa, modus vivendi savremenog sveta. Otvorenost, prijemčivost za Drugo. Čitav svet, naš je dom. Putovanja naučnika, umetnika, kulturnih poslenika, studenata, spajaju kontinente. Ali u mobilnosti isušen je kritički odmak, nepristajanje, drugačiji pogled i prkos nomadizma.”

- Da mi je neko pre 35 godina, kada sam počeo da se bavim  književnošću, rekao da ću posle dvehiljadite najmanje trećinu, a ponekad i polovinu svog budnog vremena provoditi gledajući u ekran, verovatno bih mu rekao da bulazni, ili, nešto odmerenije, da ima bujnu maštu. Danas je ta  očiglednost izgleda samo još jedna prolazna faza u kojoj se, na sreću, komuniciranje sa tekstom ne ukida - a književnost je, pre svega, komuniciranje sa tekstom - ali poprima nove vidove, kao što se menja i sama književnost, čini mi se, više formom nego suštinom - rekao je u besedi bez naslova, a na temu položaja knjige i književnosti u informatičkom dobu, Mihajlo Pantić.

Boris Varga je svoj esej na temu “Evropa, muslimanska”, započeo citirajući Orhana Pamuka: “Za one koji, poput mene, žive na njenim granicama i u opsesivnom odnosu sa njom, Evropa je prevashodno vizija koja stalno menja identitet i lice.” I zaključuo da je integracija muslimana i muslimanskih država u zonu interesa EU počela pre više od pola veka, te da je taj proces nezaustavljiv i pored nepovoljnih međunarodnih okolnosti.

Kristijan Eker se u svom radu “Dekolonizirati Evropu” bavio pitanjem kako Evropa može da izađe iz   svoje dugogodišnje kulturalne, etičke, političke i ekonomske krize. Kao prvo, smatra Eker, Evropa bi trebalo da “dekolonizuje” samu sebe od ideje da ima (i da je imala) centralno mesto u istoriji čovečanstva.

Na Međunarodnoj konferenciji “Evropa: meridijani u pokretu” u Novom Sadu učestvuje deset eminentnih književnika i naučnika iz Srbije i regiona. Danas govore Radoslav Petković, Edvin Sugarev, Zdenka Valent Belić, Marko Pogačar i Velimir Kostov.



R. Lotina

Pas i ja u vozu

U književnom eseju “Kako smo pali bez ispaljenog metka na staru foru novog početka...”, Jelena Anđelovski je navela: “Prošle godine, putujući ka Evropi, pas i ja mora da smo zaboravili da je u toku svetska migracija kada smo za  Nemačku krenuli vozom preko Budimpešte ka Minhenu do Dizeldorfa, gde smo se uputili. Pas Lili u mom vlasništvu nekako je uspela da uđe u voz, ali to ne važi za Nigerijca na susednom šalteru. U Pešti duže traje rasprava da  njemu prodaju kartu, nego što traje moja da uđem u voz sa psom.”