Lista za restauraciju kreće od „Ko to tamo peva”

Direktor JK Jugoslav Pantelić podsetio je na to da su tokom čitave ovdašnje istorije filma samo četiri ostvarenja proglašena kulturnim dobrom: „Grešnica bez greha” Koste Novakovića, snimljen 1927, „Rudareva sreća” Josipa Novaka iz 1929, „S verom u Boga” Mihajla Al. Popovića iz 1932. i „Nevinost bez zaštite” Dušana Makavejeva iz 1968. Sada će taj status dobiti još ravno stotinu ostvarenja, i to na temelju glasanja filmskih delatnika.

A prema tom izjašnjavanju kritičara, teoretičara i profesora istorije filma na FDU i AUNS, na prvom mestu našla se kultna Šijanova crna komedija „Ko to tamo peva” iz 1980. Slede filmovi Aleksandra Saše Petrovića „Skupljači perja” (1967) i „Tri” (1965), zatim Živojina Pavlovića „Kad budem mrtav i beo” (1967) i „Buđenje pacova” (1967), Dušana Makavejeva  „NJR - Misterije organizma” (1971) i „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT” (1968), te još jedna antologijska komedija Slobodana Šijana „Maratonci trče počasni krug” (1982).

Listu prvih deset zaključuju „Marš na Drinu” Žike Mitrovića iz 1964. i „Podzemlje” Emira Kusturica iz 1995. Inače, među odabranim filmovima, koji bi trebalo da dobiju status kulturnog dobra od velikog značaja, su i, recimo,  „Jutro”, „Bitka na Neretvi”, „Užička Republika”, „Salaš u malom ritu”,  „Otac na službenom putu”, „Nacionalna klasa”, „Balkanski špijun”,  „Specijalno vaspitanje”, „Ljubav i moda”,  „U raljama života”, „Davitelj protiv davitelja”, „Varljivo leto ‘68”, „Mi nismo anđeli”, „Lepa sela lepo gore”, „Rane”,  „Bure baruta”, „Tito i ja”, „Balkan ekspres”,   „Pas koji je voleo vozove”...

Upravnik Arhiva Kinoteke Aleksandar Erdeljanović najavio je da će biti predloženo da celokupan fond filmova vezanih za Srbiju i Jugoslaviju do 1945. godine, počev od prvih „Životi dela besmrtnog vožda Karađorđa” i „Ulrih Celjski i Vladislav Hunjadi”, koje je 1911. snimio Čiča Ilije Stanojevića, dobiju status kulturnih dobara od izuzetnog značaja. A Pantelić je dodao da se sada došlo do reprezentativne liste koja će pomoći Kinoteci u određivanju prioriteta za restauraciju:

„Cilj je da dela iz istorije naše kinematografije javnosti možemo da prikažemo na kvalitetnim kopijama“, rekao Pantelić. „ Mada ima jedan od najbogatijih fondova u svetu, Jugoslovenska kinoteka mora da nastavi sa traganjem za filmskom građom koja se tiče naših prostora i za materijalima za koje znamo da su snimljeni, a koji se vode kao nestali. Nažalost, to se odnosi i na negative nekih od najznačajnijih filmova srpskih reditelja, pre svega Aleksandra Saše Petrovića - „Majstor i Margarita“, „Grupni portret s damom“, „Biće skoro propast sveta“...„

M. S.

Kinoteka 2017. u znaku novosadskog Valentina

Kako je najavljeno u Jugoslovenskoj kinoteci, 2017. će biti u znaku „zaboravljenog filmskog princa” Svetislava Ivana Petrovića (1894-1962), evropske glumačke zvezde između dva rata. Rođeni Novosađanin se prvi put pojavio na filmu 1918. u ostvarenju „Dama sa suncokretima” Majkla Kertiza, autora neponovljive „Kazablanke”, koji se tada još uvek zvao Mihalj Kertes. Ivan će potom glumiti u još nekoliko Kertesovih mađarskih a potom i nemačkih filmova, a kada se reditelj otisnuo put u Holivuda, odlučio je da ipak ostane u Evropi, snimajući filmove od Budimpešte i Beča do Berlina i Pariza, gde je 1958. glumio uz Žanu Moro u čuvenom „Liftu za gubilište” Luja Mala. Procenjuje se da je igrao u više od stotinu filmova različitih žanrova, mada je, ruku na srce, ostao upamćen kao zavodnik, srcolomac, „evropski Rudolf Valentino”...