Leteće violine Milorada Pavića

za violinu i orkestar, koji se pominje u njegovoj prozi, znao je napamet. Prošle godine, o šezdesetoj godišnjici Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, čiji je Pavić bio profesor i dekan, grupa studenata doktorskih, master i osnovnih studija  Srpske književnosti i jezika odlučila je da održi književne razgovore o njegovom beletrističkom i naučnom opusu. Tako je obeležen još jedan važan datum, koji je ušao u naziv stručnog skupa - “Trideset godina ’Hazarskog rečnika’: leteće violine Milorada Pavića”.

Nedavno je izašao istoimeni zbornik, koji sadrži dvadeset tri rada studenata iz Novog Sada, Beograda, Kragujevca, Gračanice i Niša. Oni su se bavili različitim aspektima  Pavićevog stvaralaštva - jezikom,  uticajima srednjevekovne i barokne književne tradicije, postmodernim načelima, ”Hazarskim rečnikom” u evropskom i svetskom kontekstu.



- Ispred svakog rada u zborniku nalazi se po jedno od naziva za tarot karte kojima se otkriva Major Arkana (Velika Tajna) - objašnjava urednica ovog izdanja  Jelena Marićević. - Ispostavilo se da zbornik ima isti broj priloga   koliko poglavlja ima u Pavićevom romanu za gatanje tarot kartama, “Poslednja ljubav u carigradu” (1994). Inspirisani ovom koincidencijom , opredeliili smo se da svaki rad bude u znaku određene karte koja mu po naslovu ili sadržini odgovara.



Tako iza imena tarot karte Ljubavnici, može da se pročita rad Nikoline Tutuš “Ruža i šeboj ljubavne poezije princeze Ateh”. Iza Sunca je “Venecijanski arhitrav: Kostić, Vinaver, Pavić”. A iza tarot imena Pravda, sledi “Povratak otpisanom: Nova čitanja ’Hazarskog rečnika’ iz ugla nemačke nauke o književnosti” Milice Mustur.



- Pod uticajem “Hazarskog rečnika”, slike hazarske istorije i snoviđenja, postaju delovi centralnih tema svetske književnosti, u rizivanju prethodnih slojeva recepcije o Hazarima - navodi Dušan Živković (“Značaj ’Hazarskog rečnika’ u kontekstu svetske književnosti”). - Takođe i u nagoveštaju mogućih sagledavanja njihove istine, kao i u oživljavanju starih i u stvaranju novih mitova.



Posredstvom analitičko-sintetičke metode, zaključujemo da je Pavić u “Hazarskom rečniku” ostvario inovacije u svetskoj književnosti, od formalnih, preko poetičkih, do semantičkih elemenata, pošto je primenio, osavremenio i proširio Ekovu teoriju otvorenog dela na formu rečnika, stvorivši sistemski hipertekst.



Mladi tumači Pavićeve književne građevine pokazuju da istraživanja tek počinju i da će potrajati. I kao što je napisao jedan od njih, umesto zaključka: “Bitno je istaći za svetsku književnost da je Pavićevo stvaralaštvo deo velike mistične misije, u koju postepeno bivaju uvedeni i njegovi čitaoci”.



Radmila Lotina

Predeo slikan uspomenama



U Zborniku “Leteće violine Milorada Pavića” šampan je i pozdravni govor  Pavićevog sina , slikara Ivana Pavića, koji je, između ostalog, rekao da je jedno od prvih sećanja na oca njegovo sviranje na violini.

- Kasnije, kada sam slikao na pirinčanom papiru, malo čaja, koji često pijem dok slikam, kapnulo je na papir - seća se Pavić mlađi. - Efekat mi se svideo, pa sam i dalje prosipao čaj po papiru i tako nastavio da slikam. Milorad je bio prisutan i to ga je inspirisalo za naziv njegovog sledećeg romana, koji je nazvao “Predeo slikan čajem”. Slika koju sam tada naslikao, “Ostrva, predeo slikan čajem”, pojavila se na naslovnoj strani prvog izdanja tog romana.

Ivan je zapamtio da je njegov otac pisao sve do pred smrt i da je često govorio “Moja kuća, to su moje knjige”.