Летеће виолине Милорада Павића

за виолину и оркестар, који се помиње у његовој прози, знао је напамет. Прошле године, о шездесетој годишњици Филозофског факултета у Новом Саду, чији је Павић био професор и декан, група студената докторских, мастер и основних студија  Српске књижевности и језика одлучила је да одржи књижевне разговоре о његовом белетристичком и научном опусу. Тако је обележен још један важан датум, који је ушао у назив стручног скупа - “Тридесет година ’Хазарског речника’: летеће виолине Милорада Павића”.

Недавно је изашао истоимени зборник, који садржи двадесет три рада студената из Новог Сада, Београда, Крагујевца, Грачанице и Ниша. Они су се бавили различитим аспектима  Павићевог стваралаштва - језиком,  утицајима средњевековне и барокне књижевне традиције, постмодерним начелима, ”Хазарским речником” у европском и светском контексту.



- Испред сваког рада у зборнику налази се по једно од назива за тарот карте којима се открива Мајор Аркана (Велика Тајна) - објашњава уредница овог издања  Јелена Марићевић. - Испоставило се да зборник има исти број прилога   колико поглавља има у Павићевом роману за гатање тарот картама, “Последња љубав у цариграду” (1994). Инспирисани овом коинциденцијом , определиили смо се да сваки рад буде у знаку одређене карте која му по наслову или садржини одговара.



Тако иза имена тарот карте Љубавници, може да се прочита рад Николине Тутуш “Ружа и шебој љубавне поезије принцезе Атех”. Иза Сунца је “Венецијански архитрав: Костић, Винавер, Павић”. А иза тарот имена Правда, следи “Повратак отписаном: Нова читања ’Хазарског речника’ из угла немачке науке о књижевности” Милице Мустур.



- Под утицајем “Хазарског речника”, слике хазарске историје и сновиђења, постају делови централних тема светске књижевности, у ризивању претходних слојева рецепције о Хазарима - наводи Душан Живковић (“Значај ’Хазарског речника’ у контексту светске књижевности”). - Такође и у наговештају могућих сагледавања њихове истине, као и у оживљавању старих и у стварању нових митова.



Посредством аналитичко-синтетичке методе, закључујемо да је Павић у “Хазарском речнику” остварио иновације у светској књижевности, од формалних, преко поетичких, до семантичких елемената, пошто је применио, осавременио и проширио Екову теорију отвореног дела на форму речника, створивши системски хипертекст.



Млади тумачи Павићеве књижевне грађевине показују да истраживања тек почињу и да ће потрајати. И као што је написао један од њих, уместо закључка: “Битно је истаћи за светску књижевност да је Павићево стваралаштво део велике мистичне мисије, у коју постепено бивају уведени и његови читаоци”.



Радмила Лотина

Предео сликан успоменама



У Зборнику “Летеће виолине Милорада Павића” шампан је и поздравни говор  Павићевог сина , сликара Ивана Павића, који је, између осталог, рекао да је једно од првих сећања на оца његово свирање на виолини.

- Касније, када сам сликао на пиринчаном папиру, мало чаја, који често пијем док сликам, капнуло је на папир - сећа се Павић млађи. - Ефекат ми се свидео, па сам и даље просипао чај по папиру и тако наставио да сликам. Милорад је био присутан и то га је инспирисало за назив његовог следећег романа, који је назвао “Предео сликан чајем”. Слика коју сам тада насликао, “Острва, предео сликан чајем”, појавила се на насловној страни првог издања тог романа.

Иван је запамтио да је његов отац писао све до пред смрт и да је често говорио “Моја кућа, то су моје књиге”.