KNJIŽEVNA KRITIKA Esej književne posebnosti: „Etika surovosti”, Hose Ovehero

Šta je esej? Mišljenje. To piše Vladimir Pištalo u uvodu svoje zbirke Značenje džokera. Da je esej Mišljenje uverava nas i Hose Ovehero svojom zbirkom Etika surovosti. Ne samo njegovo, već i kulture kojoj pripada, što se posebno ističe već u uvodnom esejuTradicija surovosti. Iako nam je Ovehero u ovom eseju približio surove slike koje jesu „povlastica“  samo Španaca, nije zaboravio da napomene da su na španske umetnike i te kako delovala već prisutnost surovosti u delu mnogih van Španije, da nije mali broj španskih pisaca kojima su uzor bili Markiz de Sad i Bataj. Vremenom, sve više je rastao broj pisaca u čijim delima je ono što smatramo da je groteskno, prostačko, bizarno, prekomerno, strahovito. Manje bizarnom i sl, ali preterivanju sigurno, skloni su i Kevedo, Servantes, Sela, Vila-Matas. Napomenuće još Ovehero da „neumerenost poziva na neumerenost“,  jer taj smrtni ples u areni između žrtvovanog bika i čoveka, koji jeste negde između „erotskog i sadističkog“,  priziva i druge porive, sadizme koje objedinjuju seks i smrt.

U drugom eseju Delanje i predstavljanje pominje svrhu umetnosti, ni manje ni više, uzimajući za primer scenu presecanja oka u Bunjuelovom filmu. Ta scena nije slučajnost, već želja umetnika da gledalac pati! Ekstremno.    

Svoju esejističku raskoš Ovehero posebno iskazuje u naredna tri najduža eseja Moć surovosti i surovost moći, Etika surovosti i Sedam surovih knjiga. Uticaj perverzije, strave i užasa, svejedno da li na filmu ili u knjizi , „primorava“ nas da zavirimo u užas. Užas nas odvodi košmaru koji je tada predstava u našoj (ne)svesnoj režiji. Budimo se, tešimo. Greh u košmaru ne postoji. Ima reči i o politici. Ovehero će reći da i demokratija dopušta izvestan stepen surovosti, ali, posebno je upečatlji njegov zaključak da „nije postojao nijedan diktator bez svite pesnika, zaduženih da utiču na preobražaj svesti kojim se zločini pretvaraju u junačka ili barem neophodna dela“.  Ne izbegava se ni religija, uz primer stravičnih sudbina onih koji su se usuđivali da prkose doktrini. Otuda Ničeove ideje da su sve religije „sistemi surovosti“.  U eseju Etika surovosti, Ovehero se znalački dotiče i filozofije. Ako filozofija nije kadra da ponudi izvesnost, da pronađe istinu, i ako nam jedino pomaže da raspršimo istinu, šta ostaje’? – da „filozofija ne podučava, ona odučava“. 

Esej-pečat u ovoj knjizi jeste slovo o Sedam surovih knjiga.Ovehero se odlučio za ove, pođimo redom. Huan Karlos Oneti, Brodogradilište. Ovehero napominje odmah na početku. Kroz ovaj roman se probijamo kao da idemo po živom pesku a da nismo sigurni da želimo da izađemo iz njega. Zašto nastaviti ako nema mogućeg spasenja? Pitali se Karlos Oneti i Ovehero, pitamo se i mi. Oveherova druga knjiga je Krvavi meridijan, Kormak Makarti. Reč je o epskom romanu. Junaci u romanu su krvoločne ubice. Scena za priručnik istorije zločina. Lik u romanu prijateljski se igra „konjića“ s jednim dečakom Apačem cupkajući ga na koleno pre nego što ga omah potom ubija i skalpira. Istorija Sjedinjenih Država, ali i mnogih drugih: Ep je kič zajedničkih preobražaja. Treća je Zaslepljenost, Elijas Kaneti. Roman je pun likova koji su „toliko arhetipski pikarski“, tu je i mesto okupljanja, bar „Idealno nebo“. Šta je najinteresantnije u ovom romanu? Svaki lik sam sebe oslobađa krivice, odlazeći pritom u nepodošljivu krajnost. Roman krivih ogledala.  Sledi roman Priča o oku, Žorž Bataj. O tom romanu, toliko je do sada napisano, možda tek istaći ono što je najbitnije. Zbog čega je zaslužio toliko pohvala? Zbog radosti „prekoračenja granica“. Požuda i pijanistinja, Elfride Jelinek, još jedan surovi autor, za mnoge „bolesna spisateljica koja prlja svet svojim prljavim knjigama, bolesna i zarazna...“. Mudruje Ovehero. Kao i obično: osobe koje najviše mrzimo jesu one koje liče na nas. Kao sedma, Vreme tišine, Luis Martin. Ovehero piše o romanu Žena iz senke u to vreme još neobjavljen, odbijen od strane njegovog uobičajenog izdavača. Zašto? Kod Luisa Martina mudraci nisu mudri, intelektualci samo piju i puše, siromasi nisu lepi ni plemeniti ni darežljivi. U zemlji kojoj se mitovi ismejavaju, pretvaraju u priče za malu decu. 

Na kraju Kao zaključak, zasad. Šta očekuje Ovehero od čitalaca? Da prestanu da posmatraju stvarnost kako bi se zagledali u sebe. Uostalom, etika surovosti i nastala je iz iskrene želje da se rastrgne veo iluzije... da se pesnicom razmrska onaj profesionalni osmeh s kojim nam kažu da se smirimo, da budemo pozitivni, sve je u redu, sve će biti u redu, nema nikakvih razloga za brigu. Ovehero je zbirkom Etika surovosti potpuno dokazao zašto je esej književna posebnost.  

Milan R. Simić