INTERVJU: Milan Radulović, direktor Muzičke omladine Novog Sada U SUSRET JUBILEJU 50 GODINA NOMUSA

Ovo pre­sti­žno pri­zna­nje, ko­je je usta­no­vlje­no 1957. go­di­ne, do­de­lju­je fran­cu­sko Mi­ni­star­stvo kul­tu­re „oso­ba­ma ko­je su se is­ta­kle stva­ra­la­štvom na po­lju umet­no­sti ili knji­žev­no­sti i ti­me do­pri­ne­le fran­cu­skoj i svet­skoj umet­nič­koj i kul­tur­noj ba­šti­ni". U obra­zlo­že­nju je na­ve­de­no da je Ra­du­lo­vić za­vre­deo Or­den Vi­te­za is­ka­zu­ju­ći „iz­u­zet­nu kre­a­tiv­nost, vi­zi­o­nar­stvo, po­sve­će­nost, ali i ve­li­ku lju­bav pre­ma svom po­slu” - a taj po­sao, uz sve osta­lo, pod­ra­zu­me­va i or­ga­ni­za­ci­ju pred­sto­je­ćih bo­žić­no-no­vo­go­di­šnjih kon­ce­ra­ta...

– Sad već po tra­di­ci­ji Mu­zič­ka omla­di­na No­vog Sa­da or­ga­nu­zu­je ci­klus kon­ce­ra­ta pr­ila­go­đe­nih pra­znič­noj at­mos­fe­ri, i ove će­mo ga go­di­ne za­po­če­ti 14. de­cem­bra u Si­na­go­gi na­stu­pom ba­rok­nog an­sam­bla „Sa­va­ria”, a već za sle­de­će ve­če pla­ni­ran je pro­gram „Rah­ma­nji­nov za dva kla­vi­ra”, ko­ji će iz­ve­sti Vla­di­mir Mi­lo­še­vić i Alek­san­dar Sin­čuk. Ju­bi­lar­ni kon­cert an­sam­bla „Bel tan­go”, ko­ji obe­le­ža­va 25 go­di­na ra­da, pred­vi­đen je za 18. de­cem­bar, da bi 22. i 23. na­stu­pi­la Ami­ra Me­du­nja­nin, u jed­noj pot­pu­no no­voj for­ma­ci­ji - sa har­mo­ni­ka­šem An­to­ni­om Vr­bič­kim i vi­o­li­ni­stom Le­o­pol­dom Sta­ši­ćem. Ko­nač­no, na­kon tan­go an­sam­bla „Li­ber­cu­a­tro”, ko­ji će svi­ra­ti 26. de­cem­bra, pu­bli­ku oče­ku­je 27. de­cem­bra ve­li­ki no­vo­go­di­šnji kon­cert Voj­vo­đan­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra, s ko­jim će kao so­li­sta na­stu­pi­ti je­dan od naj­pri­zna­ti­jih svet­skih vi­o­li­ni­sta - Mak­sim Ven­ge­rov. Ina­če, u sa­rad­nji sa Voj­vo­đan­skim sim­fo­nij­skim or­ke­strom i Be­o­grad­skom fil­har­mo­ni­jom pri­pre­mi­li smo i dva pro­gra­ma za naj­mla­đe. Naj­pre će 15. de­cem­bra u dva ter­mi­na VSO iz­ve­sti Sen-San­sov „Kar­ne­val ži­vo­ti­nja”, gde će na­ra­tor bi­ti fa­go­ti­sta Ne­ma­nja Mi­ha­i­lo­vić , a po­tom 24. de­cem­bra, za­jed­no sa Ga­le­ri­jom Ma­ti­ce srp­ske, re­a­li­zu­je­mo po­pu­lar­ne kon­cer­te za be­be Be­o­grad­ske fil­har­mo­ni­je.

I ovaj ci­klus, baš kao i No­mus, re­a­li­zu­ju se za­hva­lju­ju­ći nov­cu do­bi­je­nom na kon­kur­su. Či­nje­ni­ca je, me­đu­tim, da je taj mo­del fi­nan­si­ra­nja, ma ko­li­ko na pa­pi­ru de­lo­vao do­bro, pro­iz­veo da prak­tič­no u pr­vom de­lu go­di­ne go­to­vo da i ne­ma kul­tur­nih sa­dr­ža­ja, da bi se on­da ve­ći­na pro­gra­ma zgu­ra­la iz­me­đu sep­tem­bra i de­cem­bra?

– Ve­ro­vat­no ni­smo je­di­ni ko­ji smo na to upo­zo­ra­va­li. Bu­dže­ti se usva­ja­ju u de­cem­bru, kon­kur­si ras­pi­su­ju u ja­nu­a­ru, tra­ju me­sec-dva, sle­di for­mi­ra­nje ko­mi­si­ja i iz­bor pro­gra­ma ko­ji će bi­ti fi­nan­si­ra­ni, te ceo po­stu­pak če­sto ne bu­de go­tov pre ma­ja, a zna­lo se ula­zi­ti i u jun. Iz­me­đu osta­log smo zbog to­ga i mi sa tra­di­ci­o­nal­nog april­skog ter­mi­na pre­ba­ci­li No­mus na ok­to­bar, jer se ose­ća­mo mno­go si­gur­ni­je: jed­no­stav­no, u tre­nut­ku ka­da ula­zi­mo u za­vr­šnu fa­zu re­a­li­za­ci­je fe­sti­va­la tač­no zna­mo s či­me ras­po­la­že­mo. U slič­noj po­zi­ci­ji su i dru­gi, te se zbog to­ga i de­ša­va ta pro­gram­ska ose­ka u pr­vom de­lu go­di­ne, na­kon ko­je sle­di ve­li­ka je­se­nja bor­ba za ter­mi­ne ka­ko ne bi do­la­zi­lo do pre­kla­pa­nja pro­gra­ma - ko­je je ne­ka­da, na­ža­lost, ne­mo­gu­će iz­be­ći. Mi smo, re­ci­mo, ove go­di­ne bi­li u si­tu­a­ci­ji da su se u isto vre­me odr­ža­va­li i Be­mus i So­mus. Na­rav­no, tru­di­li smo se da i iz ta­kve po­zi­ci­je iz­vu­če­mo ono naj­bo­lje, pa su ne­ki na­ši pro­gra­mi iz­ve­de­ni i u Be­o­gra­du i u Som­bo­ru, ali i ta­kva raz­me­na umet­ni­ka ima svo­ja ogra­ni­če­nja. U sva­kom slu­ča­ju, mi osta­je­mo u je­se­njem ter­mi­nu i već zna­mo da će na­red­no iz­da­nje No­mu­sa bi­ti od 18. do 26. ok­to­bra 2024, a i ko­stur sa­mog pro­gra­ma je u naj­ve­ćoj me­ri for­mi­ran.

Bu­du­ći da se u 2025. go­di­ni obe­le­ža­va po­la ve­ka od pr­vih No­vo­sad­skih mu­zič­kih sve­ča­no­sti, ka­ko će iz­gle­da­ti taj ju­bi­lar­ni No­mus?

– U kon­kret­nom pro­gram­skom smi­slu ni­smo još to­li­ko da­le­ko oti­šli, ali stu­bo­vi po­sto­je, a to su na­stu­pi na­ših naj­pre­sti­žni­jih an­sam­ba­la: Voj­vo­đan­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra, Be­o­grad­ske fil­har­mo­ni­je i Sim­fo­nij­skog or­ke­stra RTS-a, i to sa, po­tru­di­će­mo se, so­li­sti­ma naj­vi­šeg svet­skog ran­ga. U pla­nu su i iz­lo­žbe pla­ka­ta, fo­to­gra­fi­ja, fe­sti­val­skih bil­te­na, kao i po­seb­no iz­da­nje sa re­pre­zen­ta­tiv­nim snim­ci­ma na­sta­lim to­kom No­mu­sa. A tog ma­te­ri­ja­la ima na pre­tek – do­volj­no je sa­mo da se osvr­ne­te i vi­di­te da su go­sti fe­sti­va­la bi­la i ta­kva pla­ne­tar­no po­zna­ta ime­na kao što su Gi­don Kre­mer i Kre­me­ra­ta Bal­ti­ka, Fa­zil Saj, Ivo Po­go­re­lić, Pa­tri­ci­ja Ko­pa­čin­ska, Ri­šar Ga­li­ja­no, kvar­tet „Eben”... Ve­ru­jem, da­kle, da će ju­bi­lar­ni fe­sti­val bi­ti istin­ski pra­znik za po­klo­ni­ke mu­zi­ke i umet­no­sti uop­šte, ali sve će, na­rav­no, za­vi­si­ti od nov­ca ko­ji nam bu­de na ras­po­la­ga­nju. Jer pa­žlji­vo is­kre­i­ran bu­džet je osno­va sve­ga. Mi se ni­ka­da ni­smo pro­te­za­li pre­ko gu­be­ra, već smo pre sve­ga ula­ga­li iz­u­zet­ne na­po­re da i ta, naj­ve­ćih ime­na, do­ve­de­mo pod uslo­vi­ma ko­ji su na­ma bi­li pri­hva­tlji­vi. Če­sto se mo­že ču­ti iz­re­ka: ko­li­ko pa­ra, to­li­ko mu­zi­ke - ali mi smo se za­i­sta tru­di­li, uz ve­li­ku po­moć na­ših umet­ni­ka, pri­ja­te­lja, ko­ji de­lu­ju u Lon­do­nu, Ber­li­nu, Be­ču... da na­šu pu­bli­ku ob­ra­du­je­mo i na­iz­gled ne­do­sti­žnim pro­gra­mi­ma. Ili da pre­po­zna­mo umet­ni­ke ko­ji su u uz­le­tu, pa da ih do­ve­de­mo u No­vi Sad pre no što do­ma­še one vi­si­ne ko­je bi nam za­i­sta bi­le ne­do­sti­žne. Ne­ki put uspe­va­mo, ne­ki put ne, ali mo­ram re­ći i to da da­nas ni­je ume­će sa­mo obez­be­di­ti do­bar i kva­li­te­tan pro­gram, ne­go je iz­u­zet­no va­žno i to ho­će li pu­bli­ka taj kva­li­tet pre­po­zna­ti: eto, vi mo­že­te da do­ve­de­te i jed­nog Mak­si­ma Ven­ge­ro­va, ali i da s pu­nim pra­vom po­sta­vi­te pi­ta­nje ko­li­ko No­vo­sa­đa­na za­i­sta zna da taj iz­u­zet­ni umet­nik spa­da u red naj­ve­ćih vi­o­lin­skih vir­tu­o­za da­na­šnji­ce. 

Mi­ro­slav Sta­jić