DIGITALNA PLATFORMA „VOJVOĐANSKI KOMPOZITORI” Prave vrednosti valja sačuvati od zaborava

Poznato je, da ako se njihova dela ne nalaze na repertoaru vodećih orkestara, kamernih ansambala ili resitala pojedinih značajnih interpretatora, ili se pak njihova dela ne emituju na radiju ili televiziji, oni, nažalost, vremenom sve više i više padaju u zaborav, a njihova dela, životi i karijere su izuzetno interesantni za široku slušalačku publiku.

Sa druge strane, ako se na kvalitetan i profesionalan način prikaže njihovo stvaralaštvo, može doći, i uglavnom je tako, do revitalizacije nečijeg opusa. Ono što je najznačajnije, dobijamo uređenu digitalnu arhivu priloga o vojvođanskim kompozitorima.

Kriterijum koji sam kao autor projekta koristio pri selekciji da bi opravdao pridev vojvođanski  je sledeći: važno je da je određeni kompozitor, ili kompozitorka nekim svojim delom života ili karijere vezan za Vojvodinu, bilo da je rođen i živi, odnosno živeo na njenom današnjem tlu, ili je rođen ovde, pa je otišao u inostranstvo, ali je za sve karakteristično da su stvarali inspirisani ovdašnjim prirodnim lepotama, ljudima i njihovim bogatim izvornim muzičkim nasleđem.

Projekat je podeljen u dve faze. Na digitalnoj platformi se već nalaze prilozi više od trideset preminulih kompozitora, njihove biografije i zvučni zapisi kompozicija, a od ove godine se, uz saglasnost naših savremenih kompozitora i kompozitorki,  dopunjuje baza podataka o njima i njihovim delima.

Prvi muzikolog u Vojvodini, Dušan Mihalek, prisetio se početaka muzikoloških istraživanja u Vojvodini: „Kada sam se 1972. godine vratio u Novi Sad sa beogradskih studija, dočekalo me je pitanje, otprilike: Da li se to jede? Muzikologija je bila nova reč na ovim prostorima. Kada se samo setim one silne prašine i starih dokumenata, knjiga po arhivama i bibliotekama Novog Sada, Pančeva, Sremskih Karlovaca, Kikinde, Sombora, Sremske Mitrovice i dr. Naša profesorka Stana Đurić-Klajn i svi mi studenti imali smo crvene noseve od alergije na svu tu prašinu. Nije bilo ni maski ni gumenih rukavica da se zaštitimo, a ja i dan danas uzimam lekove protiv te alergije. Tada nisu postojali ni aparati za fotokopiranje i morali smo da prepisujemo rukom i tekstove i note, jer je bilo prilično komplikovano raditi sa primitivnim fotoaparatima.“

Po njegovim rečima, Digitalna platforma koju je pokrenuo Kulturni centar Vojvodine “Miloš Crnjanski” putem savremenih tehnologija čini upravo to, propagira prave vrednosti naše muzike i spašava ih od zaborava. „Na taj način će savremenim i budućim generacijama biti lako dostupna platforma sa koje će moći da se upute u nova istraživanja. Neka to novim generacijama muzikologa bude podsticaj da se ide u arhivsku prašinu po cenu alergija i zdravlja“, zaključio je Mihalek.

Kompozitorka Aleksandra Vrebalov smatra da „jedna digitalna baza podataka, kojoj može da bude slobodan pristup popunjavanja, mora da postoji zato što čak i među autorima koji su danas živi teško je da se materijal pronađe, teško je da se pronađu partiture“: 

„Bitno je da jedan ovakav projekat katalogizacije i arhiviranja umetnika koji stvaraju na ovim prostorima, bez obzira da li su živi ili više nisu, postoji“, ističe Vrebalov. „Mislim da ovo treba da bude baza podataka koja nije ograničena članstvom u Udruženju kompozitora i da bude baza podataka gde možemo, naravno uz saglasnost savremenih kompozitora koji su živi, da pronađemo i snimke i partiture njihovih dela i da imamo tačne i precizne biografske podatke i katalogizaciju dela po datumima, zato što je to neophodno za naše osećanje kolektivnog stvaranja i bogatstva koje na ovim prostorima imamo, a što ono nije do sada sabrano na jedno mesto. Imati to na jednom mestu predstavlja upravo snagu naše sredine i snažan osećaj da pripadamo jednoj kreativnoj i kvalitetnoj zajednici. To snaži i našu svest da sa nama ništa ne počinje i ništa se ne završava, što je vrlo važno osećanje, pogotovo za najmlađe generacije”.

Projekat će biti javno prezentovan  10. aprila, od 18 časova, u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski“ (Vojvode Putnika 2). 

Adrian Kranjčević