Znak Sagite – mnogo više od rutinske fantastike

Nominalni podnaslov prvih 20 brojeva „Znaka Sagite“ glasio je „Science Fiction, Fantasy & Horor “ dok je sadašnji „Više od fantastike“. Ako je prva odrednica bila samoodređujuća (i samoograničavajuća), važeća sugeriše otvorenost za sve fantastične sadržaje i više od toga. Na takvoj otvorenosti insistira i urednica Angelina Meringer u „Reči urednice“ novog 24. broja (Everest media, 2018) najavljujući priče, eseje, poeziju, intervjue, preporuke i tekstove o nekim „veoma, veoma uvrnutim stvarima“.

Struktura časopisa je prepoznatljiva: „primarna“ književnost (proza, poezija) u prvom i „sekundarna“ (eseji, prikazi) u drugom delu. Broj otvara „Nesretni susret u Lankmaru“ (iz 1970) Frica Lajbera (1910-1992), klasika naučne i epske fantastike. Novela pripada podžanru „mača i magije“ koji je tada bio u usponu i traganju za načinom izlaska iz senke Tolkinovog „Gospodara prstenova“. Pripovest o dvojici vragolastih lopova slobodnjaka koji kradu od esnafski organizovanih lopova u bizarnom gradu (i svetu) srednjevekovnog „štimunga“ i pripadajuće funkcionalne magijom, sa insistiranjem na opisima egzotičnih enterijera, okruženja, manira oblačenja i naoružanja, pleni lepršavom lakoćom kojoj pola veka od pojavljivanja nije umanjilo šarm (ali jeste nelekturisani prevod!). U sličnom tonu teče priča „O anđelima“, igrarija o dosadnom raju i anđelima birokratima, Hoši Šinićija, znamenitog autora kratke proze; ovu priču prati informativan tekst o Šinićijevom stvaralaštvu Nikole Dragomirovića. Domaću fantastiku predstavlja 11 kratkih priča autora različitih generacija i poetika: od „proverenih“ (Boban Knežević, Darko Macan, Dragan R. Filipović (koji se na radost čitalaca oglasio posle dugog ćutanja) do onih koji treba da donesu dah svežine i promena na domaću žanrovsku scenu (Vukić, Segedinac, Satarić, Milić, Petrović, Robnik, Orlović, Antonić). Deset pesama Milana Draškovića vezuje modernistički manir pevanja sa naučnofantastičnom tematikom koja se, pak, često temelji na korišćenju naslova poznatih žanrovskih dela.

„Sekundarni“ segment otvaraju eseji: „Fantastična naučna fantastika Morisa Renara“ Artura B. Evansa i „Oporuka Aleksandra Nikiforovića ili zaboravljena poruka Slobodana Mišića Paležanskog“ Miodraga Milovanovića. Evans temeljno i argumentovano piše o delu Morisa Renara (1875-1939), najboljeg francuskog SF pisca u periodu 1900 - 1930, otkrivajući pomake koje je doneo žanru i njegov uticaj na savremenike i pisce novih generacija. Milovanović se u istraživačko-analitičkom tekstu bavi delom zaboravljenog pisca S. M. Paležanskog (1903 - 1941) odnosno njegovim romanom „Oporuka Aleksandra Nikiforovića“ iz 1927. godine koji smešta u „korpus tekstova srpske avangarde vezan za ludilo“; Milovanovićev esej dostojan je kakvog relevatnog zbornika naučnih radova iz knjižene istorije. Uz esej je štampana i priča S. M. Paležanskog (sa fantastičkim elementima) „Na vratima smrti“. U stvaralačke radionice spisateljice Keri Von i ilustratora Kristofa Vašeja pokušala je da zaviri – intervjuišući ih - spisateljica Tamara Lujak.

Pokretnim slikama pozabavila su se dva duža teksta: „SFRJ: istorija jugoslovenskog naučnofantastičnog filma“ Dimitrija Vojnova i „Holivudski filmovi o Srbiji“ Mladena Kalpića; u oba teksta faktografija je začinjena autorskim komentarima, anegdotama i dosetkama, što doprinosi njihovoj ubedljivosti. Statičnim slikama devete umetnosti bavi se tekst Nikole Dragomirovića „Strip: Legenda o Isu“ o uspelom mitološko-paganskom serijalu koji su stvorili Žan-Lik Istin (scenario) i maestro Dejan Nenadov (crtež). Na drugoj strani scene, onoj bližoj alternativnom stripu, stvara Bojan Milojević Asterijan koji se čitaocima predstavlja sa desetak tabli izuzetnog grafizma.

Uz još par prikaza filmova i kompjuterskih igrica iz pera Marka Gilmora, Marije Milosavljević i Stevana Mitrova Radojčića, zaključuje se aktuelna „doza“ „Znaka Sagite“, dovoljno zanimljiva i zabavna da znatiželjni čitalac poželi da novi broj ipak izađe u ovoj godini.

Ilija Bakić