Zabranjeni superheroji u gaćama

Nekako u isto vreme nemačkim sastavljačima liste nepoželjnog štiva zasmetao je Remarkov antiratni roman “Na zapadu ništa novo”, pod obrazloženjem da može da dovede do demoralisanja i slabljenja borbenog duha oružanih snaga.  

Za to vreme u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama bio je zabranjen Lorensov roman “Ljubavnik lejdi Četerli”, zbog navodne povrede javnog morala, e da bi rampa nad tim delom “punog nasilja i bestidnosti” bila podignuta tek početkom 1960-tih, kada su počeli da duvaju novi vetrovi - što u oblikovanju javnog mnjenja, što u izdavaštvu. Šezdesete i sedamdesete su, zapravo, unele liberalizaciju u pogledu štampanih izdanja u SAD i Britaniji: oštar rez u odnosu na praksu u medijski, ideološki, politički, religiozno, pedagoški i na svaki drugi način pritegnutim zemljama poput Nemačke i Kine iz 1930-tih.

Doduše, uprkos protivljenju američke nacionalne Asocijacije biblioteka, knjige će i dalje biti lokalno zabranjivane u pojedinim školama i lokalnim javnim bibliotekama širom SAD, ali uglavnom retko i sporadično. To bi se dešavalo uglavnom na osnovu žalbi roditelja, kada bi pronašli da neke od njih nisu poželjne za njihovu decu. Na primer, “Za tango je potrebno troje!” zbog sumnjive seksualne orijentacije. Nešto poput današnjih TV upozorenja da “sadržaj nije primeren osobama mlađim od...”

U mnogim bibliotekama, uključujući i one britanske i američku Kongresnu biblioteku, Markiz de Sad i erotske knjige se nalaze u odvojenim kolekcijama koje ograničavaju slobodan pristup čitalaca. Za neke biblioteke potrebna je posebna dozvola za čitanje određenih knjiga, koje se izdaju uglavnom zarad naučnog ili publicističkog istraživanja. Ponekad i sami bibliotekari izbegavaju kupovinu spornog štiva, pri čemu su njihovi lični stavovi presudni u izboru knjiga koje bi trebalo skloniti na stranu.

Čini se, međutim, da je i tim vremenima tokom poslednje decenije došao kraj u Sjedinjenim Državama, i da je lista indeksiranih knjiga sve obimnija: u poslednje vreme se itekako produžila. Ovaj trend nije bio toliko upadljiv sve dok nedavno nije odzvonilo i romanima o Hariju Poteru. U školskim rafovima na jugu SAD su izbačeni. Reč je o katoličkim školama čiji su nastavnici - sveštenici poverovali da pojedine “čudotvorne reči” mogu da prizovu zle duhove.  Ali dokle cenzura može da ide najbolje svedoči to što na listi nepoćudnih našla čak i knjiga o “superheroju” Kapetanu Gaćoju (po vojvođanski Gaćanovu - Captain Underpants). Tu klinci četvrtog razreda Džordž i Harold izvrgavaju ruglu načombrljenu učiteljicu i isto tako u direktorisanju preteranog direktora škole. Film snimljen 2017. i Netflikosva serija o dogodovštinama junaka u gaćama prošle godine dosegli su planetarnu popularnost, međutim, knjiga je morala da bude uklonjena budući da su se neki roditelji pobunili: ta u njoj su odrasli predstavljeni bez ikakvog respekta - kao neznalice i šupljoglavi autoriteti.

Sve je počelo kao benigna ilustrovana novela za decu američkog autora Dejva Pilkija: njegovi likovi Džordž i Harold su tvorci strip junaka Gaćoja u domaćoj radinosti, kojeg su ođednom oživeli hipnotisavši temperamentnog direktora škole Krupa. Do ove godine Pilki je objavio 12 knjiga koje su osvojile sijaset nagrada, a prevedene su na više od 30 jezika u tiražu većem od 80 miliona širom sveta, a više od 50 miliona ih je prodato u samim Sjedinjenim Državama. Pri tome je ovaj duhoviti prikaz “sudara generacija” dobio ogromnu većinu pozitivnih kritika. Ali šta vredi kada se knjiga ipak našla na tabu listi!

Svake godine u septembru održava se širom SAD Nedelja zabranjenih knjiga, tokom koje bibliotekari, autori, učitelji, novinari i mnogi drugi ljubitelji dobre literature pokušavaju da “preume” što više onih zabrinutih, u nadi de će knjige koje su uklonjene biti vraćene na police. Međutim, to ne ide tako lako: samo u prošloj godini su bibliotekari u SAD prijavili skoro 500 pokušaja zabrane knjiga. Među njima je i Haklberi Fin - klasik Marka Tvena iz 1884. godine. Tu Tven ne piše samo o Hakovim avanturama nego i o afroameričkim robovima i lošem postupanju prema njima. Ali kao da to nije bio deo američke istorije neki roditelji zahtevaju od nastavnika, bibliotekara i političara da se knjiga povuče. Štaviše postoji i udruženje “Roditelji protiv loših knjiga u školama” - skraćeno PABBIS (Parents Against Bad Books in Schools). Na pitanje dopisnice nemačkog nedeljnika Cajt šta jednu knjigu čini lošom, niko iz tog društvanceta se nije udostojio da odgovori.

Odrasli iz PABBIS-a, međutim, očito veruju da bi devojčice i dečake trebalo da zaštite od “lošeg uticaja”. Pogotovo kada se radi o temama poput neposlušnosti, nasilja, politike, seksualnosti... Knjige u kojima se tematizuju problemi gej, lezbejske i transrodne populacije su visoko na listi zabranjenih. Ponekad ne samo da “gori” takvo pismeno, nego i sam autor - što je, na primer, iskusila Lajla Staryis, tekstopisac Džeka iz basne. Nedavno je trebalo da predstavi ovu knjigu u teksaškom gradu Lijanderu, ali je događaj otkazan iz “bezbednosnih razloga”, izvestili su mediji. Zapravo nije bila reč o protivljenju da deca čitaju Džeka iz basne, nego je žiteljima grada smetalo to što se Lajla Staryis rodila kao Metju Staryis a danas živi kao žena. Niko joj, međutim, nije u lice rekao da se književno veče otkazuje upravo zbog toga.

Slično se dogodilo Aleksu Džinu. Aleks koji se oseća i kao muškarac i kao žena napisao je knjigu za decu “Džory”, o transrodnom detetu, što je u jednom trenutku bio najzabranjeniji roman u SAD. Kada je jedna učenica iz Čikaga predložila da predstavi tu knjigu na školskom času, njena učiteljica joj je to zabranila. Aleks je čuo za taj slučaj, i pozvao učenicu na sladoled u želji da porazgovara s njom. Potom je postavio njihovu zajedničku fotografiju na Internet, uz odgovarajću priču. I Džin i Staryisova su potom započeli borbu za svoje knjige, ali i za to da deca upoznaju ljude, savremenost i istoriju SAD onakvi kakvi jesu. U Americi je u međuvremenu osnovan i Savet mladih za borbu protiv cenzure, u kome je između ostalih aktivna - valja obratiti pažnju - i Šini Vang (18), ćerka kineskog pesnika koji je u domovini bio zabranjivan.  

Elem, podstaknut paralelama s nekim brkatim vremenima pisac Alen Grec je napisao, kako navode izvori na netu, jedan veseo roman: “Ejmi i tajanstvena biblioteka”. Radi se o devojčici koja je počela da pozajmljuje zabranjene knjige svojim školskim drugaricama i drugovima. Na kraju deca će deca objasniti odraslima - da su im zabrane bezvezne. “Besmislica je da će deca postati lopovi ako čitaju knjige u kojima se radi o krađi. Stariji takođe čitaju krimiće što ne znači da će postati serijske ubice”, izjavio je Alen medijima. Štaviše zabrane pre podstiču radoznalost, a deca ko deca - zabranjene rađe čitaju od onih dopuštenih. Kad već nema nečeg drugog, makar da se u kapetanskim gaćama provozaju univerzumom.

Relja Knežević