Viktoru Jerofejevu uručen „Milovan Vidaković”

- Nalazimo se na nečemu što jeste i što bi uvek trebalo da bude slavlje književnosti, priče, teksta i rime – rekao je Jergović. - I u osnovi i na svaki način to bi trebalo da bude slavljenje nečega što nije kolektivno, što je do poslednje srži, do poslednje rečenice i poslednje reči individualizirano. A ono što je individualizirano nas zapravo spašava od klanja, od terorističkog napada i od rata. Jedino dok smo sami naspram sveta i dok je naša reč sama naspram sveta mi smo nesposobni da se pretvorimo u masovne ubice i u manijake, jer svaki masovni ubica ubija u ime neke kolektivne ideje čak i onda kada to ne izgleda tako. I ako književnost ima neku svrhu, a zapravo je nema, jer ona je samoj sebi svrha, književnost je svrha ljudskosti, ali ako ipak ima neku svrhu onda je to da ljude zadrži u stanju izvan krda i u stanju jedinstvenosti, u onom stanju u kome se ljudi ne pretvaraju u masovne ubice.

Jergoviću je kao poklon uručeno pismo koje je 2000. Kulturnom centru uputio Aleksandar Tišma upućujući ih da pozovu kao gosta tada mladog pisca Miljenka Jergovića za koga je već tada verovao da će stvoriti značajno književno delo

Ovogodišnji dobitnik nagrade nazvane po rodonačelniku srpskog romana Milovanu Vidakoviću (1780-1841) je Viktor Jerofejev, jedan od najpoznatijih savremenih ruskih književnika. Izdavačka kuća “Geopoetika” je do sada objavila niz njegovih naslova među kojima su “Enciklopedija ruske duše”, “Pet reka života”, “Dobri Staljin”, “De Profundis”, “Telo” i sada novi roman “Ružičasta mišica“. Nagradu, koju je do sada dobilo niz naših i svetskih istaknutih pisaca mu je uručio Bojan Panaotović, direktor KCNS.

Primajući ovo ugledno priznanje Jerofejev je ukazao da on kao pisac uvek ide protiv struje, protiv tokova ruske književnosti. Citirajući reči Turgenjeva iz romana “Očevi i oci” da je čovek dobar, a okolnosti su loše, Jerofejev je rekao da to znači da treba menjati okolnosti, ali on se pita ko je onda stvorio te loše okolnosti i kako je to mogao da učini dobar čovek što je jedna od tema o kojoj piše. Kultura je, po njegovim rečima borba sa entropijom, haosom, raspadanjem i kao što je očigledno čitav naš ljudski projekat je vezan sa tom borbom. Nekada se loše borimo, nekada se uopšte ne borimo, nekada se zajedno sa entropijom borimo protiv nas samih. Zahvalio se svom izdavaču “Geopoetici” i omiljenom prevodiocu Draginji Ramadanski ukazujući da mu je posebno važno što je u Srbiji prevedeno i objavljeno deset njegovih knjiga. Završio je u šaljivom tonu rekavši da su Srbi i Rusi slični i to ga plaši, jer ako je ovde dobio priznanje znači da se i u Rusiji nešto sprema.

Razgovor sa Jerofejevim su zatim vodili učenici gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”, a o njegovom delu govorila je prevodilac Draginja Ramadanski. Jedna od osobenosti ovog festivala je uključivanje mlade publike i novosadskih srednjoškolaca koji su moderatori razgovora sa gostima “Prozafesta”, a ne samo pasivni slušaoci.

U sredu u 12.30 Viktor Jerofejev će razgovarati sa učenicima u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”, a u 18 je gost Ruskog centra ove škole. U 13.30 pred učenicima Gimnazije „Svetozar Marković” je mađarski pisac Roland Orčik. Književno veče Draginje Ramadanski je u 20.30 u KSNS, a o njoj će govoriti Vladislava Gordić Petković.

        N. Popov