U užem izboru za Ninovu nagradu 12 romana

Zoran Paunović, Branko Kukić, Marjan Čakarević, Tamara Krstić i Ivan Milenković u prvom krugu odabrali su 31 knjigu od 201 romana, koliko je ukupno konkurisalo za ovu nagradu, a sada je taj broj sužen na 12. Ovaj izbor, kako navodi žiri, kreće se u širokom žanrovskom luku, od “hajdučkog vestrena”, do povesne priče koji uvlače u sebe obrasce kolaža, hronike, bildungsromana...

Među odabranima su roman “Posle potere” (Publicher) Zorana Ćirića pripovedača, romansijera, pesnika i esejiste iz Niša, dobitnika NIN-ove nagrade 2001. za “Hobo”. Pojedini kritičari ovu knjigu o avanturama i podvizima Petronija Čarnojevića, poznatijeg kao Crni Petar, najtraženijeg bandita SAD krajem 20. veka, su žanrovski odredili kao hajdučki vestern. U užem izboru je i roman “Pomor i strah” (Laguna) Vuleta Žurića koji piše o Irigu 1795. i pomoru kuge koja je u Sremu odnela preko 2.500 života za manje od godinu dana. Žurić je prethodnih godina već bio u najužem izboru za ovu nagradu. Roman prvenac pozorišne kritičarke Branke Krilović “Prekasno” (Geopoetika) predstavljen je kao proza o preispitivanju, usamljenosti, susretu muškarca i žene posle četrdeset šest godina. U ovom krugu odabranih je i Jelena Lengold, koja je sa romanom “Baltimor” bila u širem izboru, a novi “Odustajanje” (Arhipelag) prati život glavne junakinje u tri životna doba kao devojčice, mlade žene i žene u zrelim godinama i donosi činjenice intimne i porodične istorije.

S prvim romanom u ovaj izbor ušla je i Lana Bastašić čije delo “Uhvati zeca” (Kontrast) je predstavljeno kao prvi roman u našoj književnosti o ženskom prijateljstvu u svojoj nimalo romantičnoj verziji. Slobodan Vladušić, koji je već bio prethodnih godina u najužem izboru, u romanu “Veliki juriš“ (Laguna) priča o ljudima koji su se vratili iz zaborava i smešta svoje junake u vihor Prvog svetskog rata. Prvi roman Saše Savanović “Deseti život” (Kontrast) najavljen je kao delo koje prati beogradsko jeftino zabavno mesto u kome se žurke, seks i droga serviraju uz siromaštvo i očaj.

U ovom izboru je roman “Kružok na zlatni pogon” (Agora) Slobodana Mandića koji piše o istoriji i prolaznosti prateći davnu prošlost, poratno vreme i ujedinjenje Rumunske i Nemačke Sarče, dolazak kolonista. Vladimir Tabašević, takođe jedan od autora koji je prethodnih godina bio u najužem izboru, u novom romanu “Zabluda svetog Sebastijana” (Laguna) problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj. Autor ispisuje priču o ratu devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije, ali i priču o savremenim zabludama u kojima se sećanja neprestano preobražavaju. U romanu “Krečenje” (Čarobna knjiga) Žarko Radaković stvara palimpsest stvarnosti, otvara prostor i vreme za sećanja, a kako najavljuje izdavač ličnosti, događaji i pojave paradiraju na stranicama ove neobično melanholične knjige poput procesije pod maskama. U užem izboru našao se i roman filmskog i pozorišnog reditelja, scenariste i pisca priča Gorana Markovića “Beogradski trio” (Laguna) čiji je glavni junak proslavljeni pisac Lorens Darel, tada službenik britanske ambasade u Beogradu koji se upušta u ljubavnu avanturu sa ženom jednog visokog rukovodioca koji će u vreme Informbiroa završiti na Golom otoku. Drugi roman Milana Kovačevića “Neživoti i isključenja” (Treći trg/Srebrno drvo) predstavljen je kao krajnje nekonvencionalan a bavi se aktuelnim i osetljivim društvenim temama prateći lažnog profesora koji je predavao s falsifikovanom diplomom.

Sledećeg četvrtka Nin će objaviti finaliste, a 14. januara će biti saopšteno ime šezdeset petog dobitnika Ninove nagrade za roman godine.

N. Popov