U digitalnom svetu obeležava se Dan Biblioteke Matice srpske

“Živimo u vremenu opominjućeg pandemijskog znaka koji se nadneo nad savremenim svetom. On nas je sprečio da se viđamo s dragim ljudima, da obavljamo svakodnevne obaveze, da obeležavamo datume, koji nas učvršćuju u veri da kulturom možemo graditi puteve za koje znamo kuda vode. Svest o tome da Biblioteke Matice srpske postoji već skoro 190 godina dovoljan je razlog da se trenutna okolnost doživi kao prolazna, kao jedna od prepreka koje su joj stajale na putu tokom niza godina”, navode u BMS. 

Zbog pomenutih vanrednih okolnosti izostaće sad već tradicionalna Svečana akademija na kojoj je uručivana Nagrada Zlatne knjige BMS, najviše priznanje Biblioteke,  koje su proteklih godina dobili naš čuveni lingvista akademik Predrag Piper, književnik Radovan Beli Marković, kompozitor akademik Svetislav Božić i bibliotekar, bibliolog i istoričar srpske knjige Lazar Čurčić.  Svečanost u Matici zameniće ona u svetu digitalne tehnologije, koja će biti upriličena na sajtu i Fejsbuk stranici Biblioteke.

„Obeležavamo Dan Biblioteke Matice srpske, naše najstarije biblioteke od nacionalnog značaja i naše prve javne naučne biblioteke, u vremenu velikog iskušenja savremenog čoveka i savremenog sveta. Ono je, veli Sveti Isak Sirijski, korisno za svakog čoveka, pa i za i Nebohodog Pavla, što je razlog da se svaka usta zatvore i da, sav svet, bude kriv Gospodu. Korona virus je, nema sumnje, i mora i metafora savremenog sveta. Nije bez razloga jedan istinski pesnik iz druge polovine 20. veka, osvrćući se na savremeni svet, pisao da je bezazlena reč glupa, da je bezbrižno čelo znak neosetljivosti, te da se onaj koji se smeje još nije suočio s užasnom vešću”, reči su upravnika BMS Selimira Radulovića.

Upravnik Biblioteke Matice srpske zahvalio se svim zaposlenim u BMS što je institucija - „naša druga kuća” – funkcionisala i u uslovima vanrednog stanja. „Ako sam vam, makar na tren, uzvratio istom merom posvećenosti, poverovaću da sam sejao s merom”, naveo je Radulović, upućujući reč zahvalnosti i dragocenom čitalačkom bratstvu – „jer je naša kuća i njihova kuća”.

Suočeni s prolaznim zemaljskim nevoljama, sasvim je razumljivo da, ističe dalje Radulović, usmeravamo svoj pogled ka onom svetu koji, spontano, s vremena na vreme, provetrava mozak vazduhom drugih epoha – ka svetu knjige i biblioteke. Taj svet nam, ističe upravnik BMS, omogućuje da pred svakodnevnim, uznemirujućim, iskušenjima praznine, podsetimo na to da su „živi ne samo oni koji su naši savremenici, koji su živi, nego i oni od kojih smo sve nasledili – koji su za Boga živi!”

„Da bismo obnovili državu, narod, oslobodili vlastitu svest, sačuvali dušu, neophodno je da smisao istinske knjige pretpostavimo besmislu savremenog sveta. Da bi se suočili s prizorima svetosavskim, svetospasonosnim, moramo se vratiti vekovečitom ognjištu knjige. Dok smo bili s knjigom podsećali smo na biće – bez nje, ponašamo se kao nebiće. Knjiga je ključ svake normalne svetske kuće, saglasno tome, i ključ od naše srpske kuće. Već je rečeno – biblioteke su ogledalo vaseljene, ali ogledalo, rekao bih, u kojem je njeno lice, lice vaseljene, lepše od stvarnog. Stoga i nije naodmet ponoviti – između svitka stvaranja i svitka pisanja moguće je povući znak jednakosti!”, poruka je Selimira Radulovića

Pored obraćanja upravnika BMS, na sajtu i Fejsbuk stranici Biblioteke biće danas održane i elektronske prezentacije o Biblioteci Matice, od nastanka 1826. do 2020, kao i o Prvoj razmeni knjiga Matice srpske s Ruskom akademijom nauka, a potom će, na svakih sat vremena, biti objavljivana po jedna pesma najistaknutijih srpskih pesnika. Podsetimo, Dan Biblioteke Matice Srpske vezuje se za 28. april (po novom kalendaru) 1864. godine, kada je imovina najstarijeg srpskog književnog, kulturnog i naučnog društva, zajedno sa knjigama iz njene biblioteke, predata vlasniku parobroda Napredak Jovanu Foroviću za trajno preseljenje iz Pešte u Novi Sad.

M. Stajić