SVETSKI POZNATI PISAC ANDREJ MAKIN U MATICI SRPSKOJ Krajnje nepotkupljiv žiri je – vreme

Upućujući pozdravne reči na ovom književnom susretu, prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, podsetio je da je Makin rođenjem Rus, s izvesnim udelom francuskog porekla, ali da je osetio snažan izazov drugačijeg i drugog u kulturološkom, pa i književno-poetičkom smislu.

- Postajući stanovnik Francuske i francuski književnik, Andrej Makin nije želeo da prestane da bude Rus, i da ne iskaže naklonost prema zemlji iz koje je potekao – napomenuo je Stanić, ističući njegovu dvostruku nacionalnu pripadnost, i izražavajući mu najdublje poštovanje za njegovu toleranciju i pohvalu njegovoj umnoj ravnoteži. – Poštovani g. Makin, dobrodošli u Maticu srpsku, u Novi Sad, Vojvodinu, Srbiju. Srpska kultura veoma dobro razume vaše delo i opšta načela na kojima vaš pogled na svet počiva.

Odgovarajući na ove reči gostoprimstva, Makin je rekao da se ovde zaista ne oseća kao da je potpuno u inostranstvu.

- Kao što i sami dobro znate, postoji velika kulturološka sličnost između Rusije i Srbije, ali  takođe i između Srbije i Francuske, tako da osećam jednu duplu bliskost – rekao je Makin.

Razgovor o romanu „Stari kalendar jedne ljubavi“ sa Makinom je, na francuskom jeziku, vodio Velimir Mladenović, predstavljajući najpre ovog pisca, izuzetno popularnog i kod čitalaca, i kod kritike koja ga naziva ruskim Prustom ili francuskim Čehovom, ovenčanog mnogim nagradama, između ostalog i Gonkurovom, koji je „najviše Rus od svih francuskih pisaca”, zatim besmrtnik, u smislu da je član Francuske akademije, koji je napisao 20 romana pod svojim imenom, četiri pod pseudonimom Gabriel Osmond, i jedan pozorišni komad“.

Upitan kako sam sebe određuje kao pisca, Makin je rekao da pre svega misli da pisac mora ostati skroman, zato što će ga procenjivati žiri koji je krajnje nepotkupljiv, a to je vreme, ili budućnost. Piscu koji se povinuje trendovima, i onome se trenutno dešava i što je aktuelno, vreme može da se osveti, i to veoma surovo, smatra Makin, i pominje da ima autora koji su u jednom trenutku zaista popularni, a kasnije budu zaboravljeni.

- Naslov knjige je, u stvari, veoma bukvalan, on obeležava trenutak kada je Rusija 1918. prešla sa starog Julijanskog na novi Gregorijanski kalendar. Kao što znate, Rusija je merila vreme po starom Julijanskom kalendaru, i Lenjin je želeo da Rusiju uvede u civilizovani svet, zato što su Rusi po njemu tada bili varvari, i da je pridruži tom evropskom, koji je sada svetski kalendar. Međutim, u glavama Rusa ostali su ipak neki tragovi tog vremena, i u Rusiji se takođe vrlo često slave dve Nove godine, što i nije tako loše – objasnio je Makin, govoreći o naslovu romana „Stari kalendar jedne ljubavi“.  

Ideja tog romana je, po Makinovim rečima, čupanje iz istorije, svojevrsna provera da li možemo da se odvojimo i iščupamo iz istorije. Kako je primetio Velimir Mladenović, ovo nije istorijski roman, iako je postavljen vrlo jasno u vremenu, počinje 1913, a završava se odlaskom Staljina, i destaljinizacijom Rusije, a takođe nije u potpunosti ni ljubavni roman. Jer, ljubavna priča postoji u njemu, ali, po Mladenovićevim rečima, pre svega, mi čitamo tragove koje je ta ljubavna priča ostavila na glavnog junaka Valdasa.

N. Pejčić