Stevanu Tataloviću uručena Brankova nagrada DKV
Na 12. Međunarodnom novosadskom književnom festivalu, koji se ovih dana održava u Novom Sadu, je po 57. put uručena Brankova nagrada Društva književnika Vojvodine.
Ovogodišnji dobitnik priznanja, za najbolju knjigu poezije autora do 29 godina, je Stevan Tatalović iz Beograda za zbirku “Ustupanje mesta” (Treći trg, Beograd, 2016). Nagradu mu je uručio švedski pesnik Johan Jenson, ovogodišnji dobitnik međunarodne nagrade “Novi Sad”.
Pesnički prvenac mladog autora žiri, u sastavu Stevan Bradić, Marija Šimoković i Branislav Živanović, ocenio je kao najsnažniji glas prošlogodišnje produkcije, koji je relativno jasno artikulisan i pozicioniran u vremenu i prostoru u kome se javio.
– Tatalović se bavi aktuelnim društvenim problemima, postavljajući pitanje ustrojstva dobre zajednice, društvene dinamike i uloge pesničkog govora u ovoj dinamici – navedeno je u obrazloženju žirija. – Pesnička reč u Tatalovićevoj zbirci predstavlja intervenciju u opisanom ustrojstvu zajednice, zasnovanu na uverenju u jednakost svih ljudi koje pesnika postavlja pred zadatak da ono što je viđeno prenese upravo kao što je viđeno, bez “redukcije”, uprkos svesti o ograničenosti dometa i snage ovakvog govora u savremenom kontekstu.
Današnji, poslednji dan festivala program započinje simpozijumom na temu “Književnost i norma, književnost i zakon” koji će se održati u Gradskoj biblioteci od 10 do 12 i od 14.30 do 17 časova. U 18 časova je razgovor sa piscima iz sveta u klubu “Absolut”, a od 19.30 časova oni će čitati poeziju sa balkona u Zmaj Jovinoj ulici. U 21 čas na Trgu mladenaca švedskom pesniku Johanu Jensonu biće uručena nagrada “Novi Sad”, a zatim će pesnici čitati svoju poeziju.
Predočavajući da mu je veliko zadovoljstvo što se našao u krugu velikih pesničkih imena čiji je početak karijere bio obeležen Brankovom nagradom Tatalović je ukazao da je u njegovom slučaju ona došla upravo u trenutku kada je imao neke nedoumice vezena za poeziju, pisanje, autorstvo, ali nastavlja da piše poeziju i već rad na novom rukopisu.
– Pišem relativno o svemu, ali ono što me okupira je pre svega problem zajednice, kako funkconiše današnja zajednica. Zašto nam je zapravo toliko teško da živimo danas i, kao što kaže jedna od mojih pesama, U problemu smo – rekao je Tatalović u izjavi za “Dnevnik”. – Na taj način poezijom pokušavam da se obračunam s tim temama, da ih približim sebi i drugima, da ih razumem da bih znao kako da lakše s tim problemima živim kao i svi mi. Na kraju, i sam život tako izgleda i uvek ima i gore i dole i dobro i loše.
Po njegovim rečima, pesma predstavlja dokument jednog uverenja. Čak i kad nema snažnu poruku, ona je sklona tumačenju, tako da bi ono Miljkovićevo da će poeziju svi pisati, on pretvorio u ono Brodskog da će poeziju svi čitati, jer je neiskvaren medij.
N. Popov