Pozitivne knjige za čitanje u karantinu
Prošle nedelje sastavili smo listu filmova za bolje raspoloženje, ovaj put donosimo vam i predloge za prijatno čitanje za nešto duže sate koje provodimo kod kuće.
Džon Štajnbek „Ulica sardina“
Ovaj Štajnbekov roman iz 1945. smešten je u Monterej u Kaliforniji, u vreme Velike depresije, u ulicu u kojoj su se prozvodile sardine. Radnja prati živopisne junake ovog neobičnog komšiluka i njihove sitne avanture: od piljara Kineza, preko morskog biologa, do svih drugih otkačenih i zanimljivih likova iz kraja. Zanimljivo je da je ulica u koju je Štajnbek smestio radnju, nekada poznata kao Ošn vju (Pogled na okean), preimenovana u Keneri rou (Ulica sardina) u čast ove knjige.
Vilijam Sarojan: „Zovem se Aram“
Sarojanova knjiga priča „Zovem se Aram“ pisana je iz vizure jermenskog dečaka koji odrasta u američkoj provinciji početkom dvadesetog veka. Zbirkom vlada snažna atmosfera „amerikane“, odnosno nostalgičnog sećanja na svakodnevicu malih gradića i Amerike kakve više nema. Dočarani cajtgajst, sastavljen od upečatljive mešavine humora i nostalgije, smešten je u ako ne idealizovanu, a ono setom ulepšanu američku provinciju.
Zbirku otvara „Leto lepog belca“ u kom se pojavljuje Aramov rođak Murad sa „pozajmljenim“ konjem lepim poput priviđenja, i ujak Kosrove sa nepobedivom životnom filozofijom otelotvorenom kroz moto „Ne mari ništa, ne obraćaj na to pažnju.“ U narednim pričama otvara se galerija sve živopisnijih likova: tužni ujak Jorgi koji u životu jedino želi da svira na citri, stric Melik, „najgori zemljoradnik koji je ikad postojao“ koji sanja o voćnjaku narova, bakalin Džoe sa dušom pesnika, ekscentrični Odžibvej Indijanac po imenu Lokomotiva 38 kom Aram asistira pri kupovini zelenog pakarda, neumorna gospođica Balejfajl... Među sjajnim pričama svakako se ističe i „Patrijarhalni savet američkom putniku“ o urnebesnom putovanju ujaka Melika u Njujork.
Rej Bredberi: „Maslačkovo vino“
Ova knjiga, prvi put objavljena 1957, iznenadiće svakog ko Bredberija prvenstveno zna po knjize distopijske fantastike „Farenhajt 451“. „Maslačkovo vino“ je zbirka priča-poglavlja smeštenih u leto 1928, u fiktivnom američkom gradiću Grintaunu u Ilinoisu.
Ova dirljiva zbirka poetizovanih sećanja prelomljenih kroz dečačku perspektivu, priziva svu magiju detinjstva i svu silu nostalgije koja dolazi posle njega.
Ton Telehen: „Nedostajati“
Ovo je knjiga kratkih, labavo povezanih priča o antropomorfizovanim životinjama koje uživaju u večnoj prijatnoj dokolici svoje šume. Slično Egziperijevom „Malom princu“ Telehen je sa svojim suptilnim prikazom sveta bez trunke tendencioznosti, ili bilo kakve teze koju bi pokušao da nasilno nametne čitaocima, ipak uspeo da prenese specifičnu životnu filozofiju, i beskrajno dirljiv i blag, gotovo dečiji pogled na svet.
U Telehenovoj šumi junaci su mrav, veverica, slon, krtica, lav, kit, i mnoge druge životinje čija svakodnevna komunikacija i opštenje ni na koji način nisu ometeni njihovom veličinom, ili prirodnim habitatom kojem bi trebalo da pripadaju. Njegovi likovi su uvek dobronamerni, često zbunjeni i naivni nalik deci, i puni radosti za sitna svakodnevna zadovoljstva poput torti kojoj se uvek treba radovati, ili večernjoj šetnji kroz šumu. Njegovi junaci žive u melanholiji večnog vremena, (naizgled paradoksalno) uvek pomalo zaokupljeni pitanjima prolaznosti.
Lusi Mod Mongtomeri: „En iz Zelenih zabata“
Ovaj roman, pisan početkom dvadesetog veka, oprati odrastanje siročeta En Širli koja je greškom poslata na usvajanje bratu i sestri koji usamljeno žive na idiličnoj farmi na kanadskom ostrvu Princa Edvarda. Prepuna duha, mašte, i dobre volje, En je možda i najšarmantnija i najdopadljivija junakinja svetske književnosti.
Ursula Legvin: „Zemljomorje“
„Čarobnjak Zemljomorja“ je prva knjiga iz serije o Zemljomorju, koja je smeštena u izmaštani svet velikog arhipelaga, ostrva labavo povezanih zajedničkom kulturom. „Čarobnjak Zemljomorja“ uvodi glavnog lika Geda, čarobnjaka sa izuzetnim darom za magiju, ali i sa teškom mladalačkom sujetom. Njegov put inicijacije (slično kao i Tenarin u kasnijim „Grobnicama Atuana“) predstavljen je kao kompleksno jungovsko putovanje u dubinu sopstvene psihe. Iako je u pitanju avanturistička književnost, Legvinova težište priče bez greške uvek stavlja na unutrašnje borbe likova i njihovo psihološko sazrevanje.
Prve tri knjige „Zemljomorja“ („Čarobnjak Zemljomorja“, „Grobnice Atuana“, „Najdalja obala“) prate avanture čarobnjaka Geda i Tenar, sveštenice bezimenih mračnih bogova, dok četvrta („Tehanu“) potpuno odstupa od svih kalupa i uobičajenih obrazaca pripovedanja epske fantastike. Ako su prve tri bile više okrenute lirskom, intimnom i spekulativnom od uobičajne proze ovog žanra, četvrta jedva ima doticaja sa žanrovskim epskim pripovedanjem, preobražena u kamernu priču koja prati ulazak u starost dvoje junaka, njihove odnose, preispitivanje onoga što su u životu činili, i sopstvenih identiteta.
Nastasja Pisarev