Pištalo: Oduvek sam osećao da sam pisac
13.07.2021.
22:30
22:32
Komentari (0)
BEOGRAD: Pisac Vladimir Pištalo otkrio je večeras gostujući na platou ispred Biblioteke Grada Beograda da je oduvek osećao da treba da se bavi pisanjem.
„Ja sam uvek mislio da sam pisac, još od kada sam bio dete. To ničim ne možete dokazati, to je prosto u vama... Na tome se baziraju sve važne stvari. Čovek je ono s čim se jedini u srcu... Ja sam uvek osećao da sam pisac i da treba da pišem”, izjavio je Pištalo.
Otkrio je i da prvu pesmu napisao sa pet godina i večeras je izrecitovao, a kaže da je ozbiljno počeo da piše sa 17.
„Pisao sam pismene zadatke celoj školi. Izašli bismo na veliki odmor i ja bih izdiktirao 10 pismenih zadataka istovremeno... Najpre jednom dam tri rečenice, onda drugom i tako do poslednjeg, pa se onda vratim do prvog i tražim mu da ponovi svoje tri rečenice i kada on to uradi, ja dodam još tri”, prisetio se Pištalo, ali je primetio: „to nije pisanje jer svi mi pišemo pismene zadatke”.
Kaže i da je "u životu je najteže kada sebe zapitate šta stvarno mislite o nečemu".
"Svi recitujemo. Svi smo u konvencionalnim situacijama kada se od nas očekuje da nešto kažemo, ali onda zapitate sebe: „Ali šta ja stvarno mislim o tome?” I tako sam u 17. godini odlučio ozbiljno da pišem”, ispričao je Pištalo.
Objašnjava da su prve rečenice samo skice, nabacivanje, te citira Hemingveja koi je govorio da je "prva verzija bilo čega loša".
"Možda ti se nekad i omakne da prva verzija bude dobra, ali uglavnom nije... Ali to je deo procesa. Najvažnije od svega je da će strast naći veštinu, ali veština neće naći strast", objasnio je Pištalo.
Citirajući Ivu Andrića naveo je da pisac nikada ne sme misliti da je superioran u odnosu na čitaoca.
"Čitaoca uvek zamislite kao čoveka sa boljim i strožim ukusom od svog jer je to jedini način da neko vaše delo u budućnosti pročita ozbiljno", podvlači.
Upitan šta trenutno radi kazao je da piše roman s naslovom „Pesma o tri sveta”, čija se radnja odvija u 17. veku i koji je pisan u prvom licu, iz perspektive jedne žene.
„Pitaju me ljudi: „Kako se ne plašiš?” Ne znam, ne plašim se... Više sam razloga imao da se plašim dok sam pisao o Tesli jer je on toliko značio mnogim ljudima”, priznaje.
Premda je percepcija njegovog dela u Americi, gde je Pištalo neko vreme živeo i predavao, bila dobra, ipak ističe da svega 3 odsto štampanih dela tamo pripadaju svetskoj književnosti u smislu zainteresovanosti za druge kulture.
„Možete misliti koliko onda otpada na neku malu literaturu. To je izrazita borba, kao kad losos ide uz vodu... To je borba uprkos situaciji koja za našu literaturu nije povoljna”, zaključuje Pištalo, čije je večerašnje gostovanje publika ispratila sa velikim interesovanjem.
