Održana promocija romana "Nevidljiva družba" Muharema Bazdulja

O knjizi u izdanju kuće "Laguna", pored autora, govorili su pisac Vladimir Tabašević, i slikar - vizuelni umetnik Uroš Đurić.

Roman je veoma specifično napisan u formi jedne nedovršene rečenice koja se proteže kroz skoro 140 strana i uopšte nema tačku, čak ni na kraju.

Autor nove knjige je otkrio da mu je bilo važno da na barem prvih 10 stranica iznervira čitaoce i ako u tome uspe, onda bi oni ušli u taj svet po njegovim pravilima.

On je ocenio da svaka tema ima svoju optimalnu formu i da je želeo da stvori veliku prozu u jednom pasusu.

Otud, kaže, ideja da knjiga predstavlja rečenicu bez kraja, gde su mu donekle uzori bili Tomas Bernhard, Semjuel Beket ili Žoze Saramago.

Bazdulj objašnjava da je junaka knjige, koji ima iskustvo napada panike, video tako da ne bude samo narator, već na neki način i katalizator.

Pisac je odabrao slikara Uroša Đurića da mu pročita roman i naveo razloge za taj izbor.

"Uroš Đurić mi je bio veoma važan da mi kaže svoj utisak. On je neko ko uvek pruži novi ugao na bilo koju temu o čemu pričamo. Znao sam da nije kurtoazni lik i da će iskreno u lice da mi kaže ako mu se knjiga ne sviđa, što cenim kod njega", naglasio je Bazdulj.

 Đurić je priznao je da je u početku imao odbojnost kada je shvatio da čita knjigu koja nigde nema tačku, već je sve jedna beskrajna rečenica.

"Ovaj roman je meni fascinantan na toliko različitih nivoa. Hvala Muharemu što mi je otklonio sumnje koje sam imao, jer se od mene očekuje da javno dam neki iskaz o delu. Kao i junak tog romana, sudbina autora je da se muči. Tako se i ja mučim dok stvaram, ili oblikujem stavove kao da neću uspešno napraviti očekivani iskaz", rekao je Đurić.

Naveo je da je knjiga pisana u trećem licu, ali da je u formi ispovedne proze, što je za njega pravi fenomen.

"Zapravo imamo ispovest koja je neizgovorena, glavni lik se obraća nekom subjektu koji nije prisutan. Tu je jedan veliki tok misli u kojima su predstavljene tragedije poslednjih 30 ili 40 godina i suočavanje sa svojim izborima. Veliki Gete je pre 200 godina govorio da će književnost jednog dana biti ispovednog karaktera, iz te "Ja" pozicije, i bio je u pravu. Zato je Muharem napisao blistavih 140 strana i ovaj roman je nešto najbolje što sam pročitao poslednjih godina", istakao je Đurić.

Pisac Vladimir Tabašević, koji je čitao Bazduljev roman još u rukopisu tokom nastajanja, osvrnuo se na stih grčkog pesnika Konstantina Petru Kavafija (1863-1933) koji se provlači kao lajt motiv kroz roman. Tako je stavio u fokus poeziju koja mu je lično veoma značila, iako je prozni autor.

"Važno je iskustvo čitanja pesama. Postoji razlika u tri stvari - potrebi da se čita poezija, da se stvara, i na kraju u potrebi da se objavljuje. Govori se da je poezija važna, da ćemo sa njom biti bolji ljudi, što mislim da nije skroz tačno", primetio je Tabašević.

Muharem Bazdulj, rođen u Travniku jeste srpski i bosanskohercegovački književnik, prevodilac, esejista, kolumnista i novinar.

Književne i publicističke tekstove objavljuje u mnogim časopisima i listovima u BiH, Srbiji i regionu.

Knjige su mu prevedene i objavljene na nemačkom, engleskom i poljskom jeziku, a priče i eseji na još desetak jezika.

Bazdulj živi i radi u Srbiji od 2012. godine, a od 2014. je postao dobitnik dve najviše srpske novinarske nagrade: lista Danas - “Stanislav Staša Marinković“ za novinarsku hrabrost i posebne domete u istraživačkom i analitičkom novinarstvu, kao i nagrade “Bogdan Tirnanić“ Udruženja novinara Srbije, za najbolju kolumnu ili komentar.