Održana komemoracija Milovanu Vitezoviću

Komemoraciji je prisustvovala kao specijalna izaslanica predsednika Srbije Suzana Paunović, ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović, reditelj Milan Karadžić, zatim kompozitor Rade Radivojević, glumac Radoš Bajić brojni drugi.



U svom obraćanju Vesić je rekao da ga je Vitezović "ponekad razbarušen, podsećao na svog junaka profesora Kostu Vujića", i da je znao da bude ekscentričan, ciničan, ali uvek mudar, inspirativan i dobroćudan.



Podsetivši da je njegovi aforizmi "stigli čak do Berlinskog zida", Vesić je ocenio da bi "današnji svet bio mudriji i ne bi pravio nove zidove da je čitao i razumeo testamentalne poruke Vitezovića".



Prema njegovim rečima, tada bi "sve predvideli i shvatili da rušenje spomenika jednog vremena nagoveštava početak nove apokalipse, koja se okonačava uništavanjem gradova i konačno ljudi".



Vesić je podsetio i da je Vitezović preminuo dva dana pred godišnjicu agresije na naš uzemlju kada su 1999. godine "bombardovan njegov Beograd i njegova Srbija".



"Ne znam kako je odabrao da budem njegov prijatelj, ali podario mi je najveću čast, ponos i privilegiju. ubedio me da pišme kolumnu u Politici i napišem knjigu. Imao sam čast da mi napiše uvod u knjigu. Napisao je jednu pesmu o Beogradu koju mi je poklonio - ''Prestonica nade''", istakao je Vesić.



Prema njegovim rečima, Vitezović je "spajao nespojive, mirio nepomirljive, okupljao prijatelje umesto da ih izdaje".



Vesić je rekao da su zajedno radili na spomenicima srpskim piscima Borislavu Pekiću, Milošu Crnjanskom, Vasku Popi, Meši Selimoviću i Jovanu Jovanoviću Zmaju. Poslednji zajednički projekat za koji je bio itekako zainteresavan bio je Vitezovićev legat, za koji su pronađene prostorije i počelo je njihovo sređivanje u ulici Vuka Karadžića, u kojoj je pisac i živeo.



"Počivaj u miru dragi prijatelju. Tamo gde odlaziš, tamo gde je bolje čekaju te Andrić, Crnjanski, Ćopić, Meša. Mesto ti je među njima", zaključio je Vesić.



Generalni sekretar Kulturno prosvetne zajednice Srbije i Beograda Živorad Ajdačić u svom obraćanju je ocenio da je Vitezović bio "velikan srpske književnost i, pesnik, romanisijer, satiričar i jedan do malobrojnih književnika kome su za života tri puta objavljena sabrana dela".



Ajdačić je rekao da će se pamtiti njegove knjige kao što su "Šešir profesora Koste Vujića" i "Čarape kralja Petra", televizijske serije "Vuk Karadžić" i "Dimitrije Tucović", po njegovom romanu rađen film "Lajanje na zvezde", dokumentarci "Tamo gde cveta limun žut", kao i pesme i brojna druga dela, odnosno "stotine i stotina strana stvaralaštva".



Podsetivši da je Vitezović bio "najviše nagrađivani umetnički stvaralac na našem prostoru", dobitnik, između ostalog, Ordena predsednika Republike, zatim Svetog Save prvog reda i Vukove nagrade, Ajdačić je najavio da će uz saglasnost sa njegovom porodicom Kulturno prosvetna zajednica ustanoviti Nagradu Milovan Vitezović.



"Svima nam je bila velika čast i zadovoljstvo da poznajemo jednog takvog velikana, čoveka kao što je bio Vitezović. Večno će ostati sa nama kroz sećanje i njegova besmrtna dela", istakao je Ajdačić.



U svom govoru, zamenik predsednika Udruženja književnika Srbije Miloš Janković je ocenio da je Vitezović "služio srpskom narodu i njegovoj kulturi i kolektivnoj duši, čineći je knjigama i delima lepšom, boljom, učenijom, širom, nežnijom i bogatijom nego što je sama umela ali i smela".



Janković je rekao da Vitezović nije bio samo kulturni i javni radnik, pisac i književnik, već pre svega "učitelj,prosvetitelj, mitotvorac i mitoprepričavač, čuvar narodnog pamćenja, jezikoznalac, zaštitnik i branitelj ćirilice...i jedan od najznačajnijih ključara srpske duhovnosti".



Kako je najavljeno, Milovan Vitezović biće sahranjen sutra na beogradskom groblju Lešće, gde će od 12.00 biti služen opelo.