Odlazak Radovana Belog Markovića: Pripovedni vez lajkovačkog kneza

Rođen je u selu Ćelije, kod Lazarevca 1947. Karijeru je započeo kao novinar u valjevskom listu „Napred", a zatim, do penzionisanja, bio je upravnik lajkovačke Gradske biblioteke. Na književnom nebu se oglasio 1969, da bi prvi roman "Palikuća i Tereza milosti puna" objavio 1976. Zatim je usledilo još dvadesetak knjiga pripovedaka i romana, od kojih je najpoznatiji „Lajkovačka pruga” iz 1997. „Za moje ’književno’ oglašavanje zaslužni su Milisav Savić, koji mi je primio pričuljak, za jedan od prvih brojeva čuvene Književne reči, kao i slavni Danilo Nikolić, koji je sklonio Radeta Vojvodića, urednika Slova ljubve, da mi u čuvenoj ediciji kratkog romana pečati prvu knjigu...”, ispričao je pisac svojevremeno.

Njegovi romani i pripovetke poneli su Andrićevu, Ćopićevu, Nolitovu, nagradu „Bora Stanković”, „Meša Selimović”, „Stevan Sremac”, „Grigorije Božović”, „Svetozar Ćorović”, pa „Veljkovu golubicu”, „Račansku povelju”... Pre pet godina Radovan Beli Marković dobio je i Nagradu Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske. „Malo je poznatih savremenih srpskih pisaca koji su kao Radovan Beli Marković ostali da žive, rade i pišu u zavičaju i da mu ukupnim stvaralaštvom koje su mu posvetili obezbede izuzetan i trajan kulturni značaj. Kao upravnik Gradske biblioteke Lajkovac, od 1995. do 2000. godine, a zatim kao bibliotečki savetnik, od 2000. do odlaska u penziju 2010. godine, svojim književnim radom i kulturnim pregalaštvom veoma mnogo je doprineo da se ime Lajkovca i njegove Biblioteke krupnim slovima upiše na kulturnu mapu današnje i buduće Srbije”, naveo je tada žiri, koji su tvorili akademik Vuksanović, prof. emeritus dr Slavko Gordić i mr Dušica Grbić, arheograf savetnik. Povodom „Zlatne knjige” upriličen je okrugli sto posvećen laureatovom delu, nakon kojeg je objavljen u zbornik radova „Pripovedni vez Radovana Belog Markovića”.

Za profesora emeritusa dr Slavka Gordića, „raznolikost registara i valera, i njihovo uzajamno pretakanje, često u ciglo jednoj rečenici, možda i čini glavnu crtu Markovićevog poetičko- poetskog stava i izraza”, dok književni kritičar, esejista i prozni pisac dr Marko Nedić ističe da „najčešće paradoksalan, humorom, skepsom i relativistički motivisanim doživljajem sveta označen prozni izraz Radovana Belog Markovića, slikovite i zvučne asocijacije koje se često nalaze na granici nadrealističke poetike automatskog teksta i produktivnog spajanja naizgled nespojivih jezičkih i semantičkih jedinica, ugrađeni su u samu osnovu njegovih proznih ostvarenja”. „Otuda se u njima prepliću, prožimaju i povezuju podtekstualni lirski tonovi i humorne nijanse, groteskna i parodijska, u pojedinim slučajevima i burleskna i alegorijska slika stvarnosti, duhovite sugestije o prolaznosti života i o stalnom gubljenju ključnih životnih očekivanja i želja, neprestano dovođenje u pitanje priznatih normi i oblika postojanja i opšta sumnja u vidljivi spoljašnji svet i u čovekov predvidljivi položaj u njemu”, ističe dr Nedić.

Nerazumljive reči koje svi razumeju

– Radovan Beli Marković je stvorio lajkovačku književnu republiku i kao njen doživotni knez sebi dao titulu "mnimi literata RBM" – rekao je, na vest o smrti pisca „Lajkovačke pruge” akademik Miro Vuksanović, dodajući da niko u srpskoj literaturi nije kao on bio trostruki original - kao čovek prostrane i lepo naivne dobrote koja uvek nosi bar dve neostvarene želje, kao pisac koji oblikuje nepoznati svet od onog što je svima poznato i kao tvorac jezika kakvim se pre njega nije pisalo. – U njegovim knjigama video sam "žive" ljude koji nigde nisu živeli. U razgovorima, sve do poslednjeg kad mi se ove godine javio na Badnji dan, slušao sam kako s lakoćom obavlja svoj glavni posao - građenje nerazumljivih reči koje svi razumeju.

Telegram saučešća ovodom smrti Radovana Belog Markovića uputili su i predsednik Aleksandar Vučić, koji je u njemu istakao da je reč o piscu „koji je samu srž prirode našeg naroda utkao u svoja dela”, i ministarka kulture Maja Gojković, a od velikog pisca se oprostio i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović: „Večernja zimska čamotinja udarila je u veliko književno srce Radovana Belog Markovića. Otišao je iznenada. Nije se pozdravio ni sa Kolubarom ni sa brdima. Upoznao sam ga pre nekoliko godina na jednom književnom skupu u Matici srpskoj. Osvojio me jednostavnošću i pronicljivošću. Književno bratstvo proliće po jednu ljutu za njegovu dušu i njegove nezaboravne rečenice”, naveo je Mirović. Radovan Beli Marković biće sahranjen 22. januara u Lajkovcu.

M. S.