Obeležen Dan Matice srpske, uručena Zmajeva nagrada

Radulović je nagradu, koju Matica srpska dodeljuje punih šest i po decenija, od 1953, dobio za zbirku „Dah male molitve” (u izdanju Fondacije Grupa sever, Novi Sad), dok je Jagličić nagrađen za zbirku “Predgrađe horizonta” (Srpska književna zadruga, Beograd).    

Govoreći o Raduloviću, član žirija Zmajeve nagrade Matice srpske Ivan Negrišorac ukazao je da se radi o atipičnoj pojavi u ambijentu savremene srpske poezije, pesniku koji je,  prolazeći razvojne faze koje govore o izvesnoj postmodernističkoj inicijaciji, vremenom sve veće uporište pronalazio u tradicionalnoj ukorenjenosti svoga senzibiliteta, vezujući se za izrazito teocentričku sliku sveta , ali sa mnogo više reproduktivnih strasti u odnosu na pastirsko-teološke obrasce i kanonsko-dogmatsku pravovaljanost mišljenja. „Na jednostavno pitanje: zašto treba čitati pesnika Selimira Radulovića, mogli bismo odgovoriti veoma jednostavno. Ukoliko je neko potpuno zadovoljan duhom postmoderne epohe u kojoj je svet izgubio svaku supstancijalnost i pretvorio se u niz uslovnih, fluidnih i igrivih postavki, on ne treba da čita ovu poeziju jer u njoj ništa neće moći da prepozna. Međutim, ukoliko neko nije zadovoljan olakim prepuštanjem prolaznoj i propadljivoj stvarnosti, ukoliko ne misli da je ta velika priča o prisustvu Boga u čovekovom svetu zauvek izgubljena, onda će on i te kako imati šta da prepozna u bogoslovskom pevanju kakvo iznosi poezija Selimira Radulovića. Tu poeziju, poput svojevrsne opomene, kao da piše nekakav monah zalutao među urbane, lakomislene mirjane“, naveo je Negrišorac.

Zahvaljujući se na nagradi, Selimir Radulović je otkrio da je knjiga „Dah male molitve“ – „male, jer su prinosi onog koji je izgovara neznatni“ -  pokušaj da se, ustima i srcem, peva Gospodu! „To je taj tren kad prestaje iskustvo ćutanja i počinje iskustvo reči, kad se život u nama razbudi i razlije kao živo vrelo. Kad spoznajemo da nismo ostavili sebe neposvedočena, jer su se, u pravo vreme, otvorila vrata onog u čijem je vrtu sve jedinstveno – i miris drveća, i poj ptica i boje zrelih plodova. Lepota se spušta ozgo; pesma, kao i ljudska duša, sija iznutra i ogledalo je slave Njegove“, poručuje Radulović.

Profesor dr Jovan Delić je, pojašnjavajući odluku da Zmajevu nagradu dobije Vladimir Jagličić, istakao da je njegova pesnička zbirka “Predgrađe horizonta”  izuzetno bogata i raznovrsna: „ima šest ciklusa i ukupno gotovo neverovatnih sto sedamnaest pesama, od čega bi štedljiviji pesnik iskomponovao barem tri zbirke“. „Ima Jagličić stihova koji se pamte nezavisno od pesama i pesnika; koji sažimaju dublja i veća iskustva i svetle kao dragulji. A to je, po pravilu, znak dobrog i dragocjenog pesnika”, istakao je prof. – Naš pesnik mora, u surovom svetu, do poslednjeg daha, da brani ono što se čini neodbranjivim i hiljadu puta izdanim i prodanim, a što, ipak, divotno i čudesno istrajava, i, kako bi Zmaj rekao, „sve vas može zagrliti“ – ukazao je u svom slovu zahvale Vladimir Jagličić.

M. Stajić

Sumirajući rad Matice srpske u 2017, njen predsednik prof. dr Dragan Stanić naveo je da je prošla godina bila uspešna u svakom pogledu, od toga da je donela finansijsku stabilizaciju do niza društvenih priznanja, poput Sretenskog ordena, Arhijerejske gramate do Vukove i Oktobarske nagrade, koju je dobila Galerija Matice srpske. Po njegovim rečima, to je još jedna potvrda da je Matica srpska kulturna dragocenost prvog reda. Dan Matice srpske je, inače, shodno tradiciji, bio u znaku nekog od značajnih jubilaja naše istorije i kulture, pa je tako, povodom 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog, prof. dr Milo Lompar održao briljantnu besedu o odnosu velikog srpskog pisca prema ratu i ratnicima.