Novi broj Letopisa Matice srpske o Kišu

Esej Marka Paovice posvećen je pesniku Bratislavu M. Milanoviću kod koga autor uočava konzistentnost poetskih ideja, refleksivno polazište samosvojne pesničke imaginacije, usredsređenost na kulturno-istorijske slojeve balkanskog podneblja i retku budnu autopoetičku svest što ga čini jednim od najznačajnijih imena srpskog pesništva poslednjih nekoliko decenija.

Roman “Milenijum u Beogradu” i zbirka eseja “Značenje yokera” Vladimira Pištala u središtvu su interesovanja Ivane Z. Tanasijević. Ako je, kako navodi autorka diskurs ovog romana kroz pričanje priče imao svoj pokušaj u prevladavanju tragike i udesa istorije, a zbirka eseja pobedu nad istorijom videla jedino u karti humora i smeha, piščev književni rad nam u okvirima nacionalne književnosti daje jednu posve originalnu viziju istorije kao takve. Za kraj ona citira Pištalove reči da je “humor samo za one koji žele da se osećaju živi, on raskrinkava pretenciozne besmislice koje prolaze kroz ozbiljan posao”.

Aleksandra Batinić u svom eseju bavi se romanima “Senke na zidu” Radoslava Petkovića i “Ispod tavanice koja se ljuspa” Gorana Petrovića razmatrajući ih u kontekstu teorije filma na planu njihove forme, pripovedne tehnike i tematsko-motivske ravni. Raznovrsnim i višemedijalnim umetničkim opusom neoavangardne umetnice Katalin Ladik bavila se Marina Srnka u svom radu za koji je dobila Brankovu nagradu Matice srpske za najbolje diplomske i seminarske radove. U širokom spektru raznovrsnih intermedijalnih i multimedijalnih umetničkih radova Ladikova je, kako navodi autorka, ponudila društvu novo viđenje, nov svet i drugačiju, inovativnu ženskost izraženu ženskim pismom, ženskim telom, okrenutu vitalnosti, životu i slobodi svake ljudske jedinke nasuprot sterilnoj građanskoj osećajnosti.

U rubrici Svedočanstva Letopis donosi reč Jovana Delića sa programa u Kulturnom centru Srbije priređenom krajem oktobra povodom tri decenije od smrti Danila Kiša. U eseju naslovljenom “Danilo Kiš kao evropski pisac” Delić navodi da je on to bio, i jeste, i po obrazovanju, i po opredeljenju, i po tematici, i po vrednosti, i po hronotipu, i po shvatanju tradicije, čak i po sudbini. U ovom broju časopisa je i reč Ivana Negrišorca, ovogodišnjeg dobitnika nagrade “Lenkin prsten” za najlepšu ljubavnu pesmu koja mu je u novembru uručena u Srbobranu za pesmu “Ko je to u nama” objavljenu upravo na stranicama Letopisa Matice srpske.

Poslednje stranice posvećene su kritkama novih knjiga kao i prikazu 47. međunarodnog filmskog festivala Fest o kome piše Dejan Petrović predstavljajući sopstveni izbor najznačajnijih filmskih ostvarenja.   N. Popov