Liguori: Napulj je prirodno pozorište

”Ideja Napulja“, s podnaslovom “Predstave o raju u kojem obitavaju đavoli”, rezultat je istraživanja o ideji Napulja kojom su se eminentni napuljski, italijanski i evropski intelektualci, pretežno pisci, bavili u svojim putopisima, memoarima, intervjuima i drugim dokumentima od 18. veka do naših dana.

Od stare izreke da je Napulj raj u kome obitavaju đavoli, preko Malapartovo ocene Napulja kao najmisterioznijeg grada u Evropi, Geteovog viđenja tog grada kao mesta savršene prirode ili ideje bizarnog Napulja Aleksandra Dime Oca, Napulj je zbog svojih brojnih protivurečnosti različito doživljavan kroz istoriju, a za Liguorija on je velika zagonetka i pre svega radno mesto.

Za mene je Napulj mesto gde sam učio, trčao od zgrade do zgrade, gde sam se upoznao sa stranim jezicima. Ja sam rođen u okolini Napulja i kao student sam odlučio da se preselim u grad da bih doživljavao tu atmosferu. Mislim da je to bio dobar potez, jer mi se taj grad otkrivao na poseban način, rekao je Liguori.

Napulj nikada za njega nije bio, kako naglašava, grad turista, vedrog neba, mora i makarona.

Za mene je on bio grad u kome ću učiti, u kome ću obilaziti biblioteke i učionice. To je moj prvi doživljaj Napulja. A pre i posle studija to je bilo mesto gde idem u bioskop, u restoran, gde jedem fantastičnu hranu u restoranima i poslastičarnicama, mesto muzike, gde sam slušao najveće svetske bendove. To je moj najjači doživljaj Napulja, objasnio je Liguori.

Naglašava da je Napulj jedno prirodno pozorište.

Možda u svetu samo Baku i Rio de Ženairo mogu da se uporede s Napuljem. Napulj je mističan zbog toga što iza sebe ima Vezuv kao veliku pretnju, a more predstavlja spas za građane. To je istovremeno magično i tragično mesto, rekao je Liguori.

Filozof i istoričar umetnosti Benedeto Kroče svedoči da je neki fiorentinski trgovac za vreme humanizma prvi rekao da je Napulj raj u kome đavoli obitavaju i Liguori kaže da je to tačno.

Napulj može biti opasno mesto i istovremeno divno mesto. S druge strane mnogi veliki ljudi su se rodili u Napulju - od Đanbatiste Vika i  Benedeta Kročea do Đordana Bruna i Napolitanci su slavni u svetu. Zbog toga je Napulj mesto i mislilaca i filozofa. U 18. veku je Napulj bio glavni grad filozofije u Evropi i nije postojao kralj koji na noćnom stočiću nije imao dela Filanđerija ili Đonoveza, istakao je Liguori.

Liguori, koji predaje italijanski jezik na Filozofskom fakultetu i Akademiji umetnosti u Novom Sadu, već je privukao pažnju srpskih čitalaca romanom “Napuljski diplomata“, kao i zbirkom priča “Prva ljubav”, a potvrda njegove popularnosti bila je i večerašnja izuzetno posećena promocija u Biblioteci grada Beograda.