Kako su pisci opisali najstrašnije epidemije

KUGA (Albert Kami): Najvažniji roman o tome kako ljudska psiha reaguje u doba kuge, zatvora i straha od smrti. Likovi u Kamijevoj priči odražavaju čitav spektar ponašanja, u rasponu od naučnog pristupa, lekara koji se bore protiv kuge koja je opustošila alžirski lučki grad Oran, do onih koji uživaju u kolektivnoj nesreći. “Kuga” je oda čovečanstvu u njegovim najmračnijim vremenima.

GODINA KUGE (Danijel Defo): Kami je bio Defoov obožavalac i bio je nadahnut ovim sjajnim delom engleskog lažnog novinarstva. Radnja se odvija u Londonu 1665. kad je grad opustošen kugom, a autor pod povećalom prati koloniju čudaka. Knjiga je napisana u formi ispovesti svedoka, ali Defo je u vreme radnje imao samo pet godina. Pripovedač razmišlja o brojnim temama, od božanske volje i pojave sve većeg broja prevaranata, do toga koje su dobre, a koje loše strane kućne izolacije. Knjiga obiluje živopisnim vinjetama, među kojima je jedna vrlo brutalna scena u kojoj bogohulni pijanci u konobi ismevaju potresenog čovjeka koji je upravo svedočio kako su njegova supruga i deca ubačeni u masovnu grobnicu. Defo završava turobnom primjedbom da će se zahvalnost preživelih Bogu pokazati kratkotrajnom i da će se brzo vratiti natrag, svojim starim navikama.

DNEVNIK 1660 – 1669 (Semjuel Pips): Za razliku od Defoa, Pips je bio verodostojni svedok strahota koje je epidemija bubonske kuge izazvala 1665. usmrtivši četvrtinu stanovnika Londona. Strašna je to slika masovnog pomora, dok ulicama besne požari, a crkvena zvona zvone bez prestanka. Uz uzvik “Bog nas sve čuva!”, autor svedoči o gubitku svojih bližnjih dok žvaće duvan nadajući se da će to biti efikasan lek protiv kuge. Iako je izuzetno oprezan, Pipsje takođe i plejboj koji voli da uživa u svežim kamenicama, a sklon je i vanbračnim vezama i prepušta se strašnom riziku kako bi posetio svoju ljubavnicu, čiji je sluga umro od kuge. Dok je pisao dnevnik, Pips, koji je radio kao državni administrator, vodeći knjigovodstvo britanske mornarice, kontinuirano je napredovao. Na kraju je došao do položaja sekretara Admiraliteta, a 1665. opisao je kao godinu u kojoj je živio najveselije.

VERENICI (Aleksandro Manconi): Školska lektira među italijanskim srednjoškolcima, jedno od kapitalnih dela italijanske književnosti uopšte, “Verenici” su istorijski tačan prikaz bubonske kuge koja je izbrisala četvrtinu stanovništva Milana između 1629. i 1631. Radnja se odvija baš u Lombardiji, današnjem centru širenja koronavirusa u Evropi. Posebno je impresivan Manconijev opis kolektivne psihoze u koju upada masa nakon čega sledi i javni linč i nepravedno proganjanje pojedinaca pogrešno optuženih za namerno širenje kuge. Bolno realistična studija ljudske prihologije koja nam ukazuje kako se kroz vreme zapravo malo toga promenilo.

SMRT U VENECIJI (Tomas Man): Pisac razvija opsesivnu, neuzvraćenu ljubav prema lepom mladiću, ali i prema mladosti kao takvoj. No, istovremeno se kroz lavirint venecijanskih kanala brzo širi tajanstvena kolera. Iako se roman ne odnosi toliko na širenje bolesti, svejedno je obavezna lektira jer nudi zadovoljstvo u Manovom prekrasnom stilu.

POSLEDNJI ČOVEK (Meri Šeli): “Poslednji čovek” književnice Meri Šeli, najpoznatije kao autorke romana “Frankeštajn”‘, opisuje se kao prvi roman apokalipse u engleskoj literaturi. Radnja romana odvija se u kasnom 21. veku, a roman je napisan početkom 19. veka kada svetom kruži smrtonosna kuga nepoznate prirode. Knjiga je snažno nadahnuta tragičnim događajima koje je i Šeli proživela, poput iznenadne smrti supruga, slavnog pesnika Persija B. Selija i njihove dece, što se odrazilo i na mračan završetak romana: milioni ljudi umiru, dok živ ne ostane samo poslednji čovjek.

KUGA U ATINI (Tukidid):  Grčki istoričar Tukidid zaslužio je svoje mesto na ovom popisu jer nije samo svedok, nego je i preživeo epidemiju zarazne bolesti koja je pogodila Atenu 430. godine prije Hrista. Ne zna se sa sigurnošću koja je bolest bila u pitanju, ali nema sumnje da je bila grozna: uzrokovala je neutaživu žeđ, temperaturu, grčeve, čireve, povraćanje i potpuni gubitak pamćenja. Značajno je oslabila Atinu tokom rata sa Spartom i odnela život velikom državniku Periklu. Tukidid napominje da je izazvala nepoštovanje zakona i slom morala, a ljudi su sav novac trošili na životna zadovoljstva. Sve je to zabeležio u obimnoj “Povesti peloponeskog rata” čija je druga knjiga (od osam) posvećena kugi u Atini i Periklovoj smrti.

PROPAST (Filip Rot): U ovoj kratkoj i snažnoj knjizi, mladi učitelj fizičkog vaspitanja pokušava da drži stvari pod kontrolom dok epidemija dečje paralize uništava zajednicu. Panika postepeno prevladava, a na vidiku nema leka niti iko razume kako se bolest širi.

SOJ ANDROMEDA (Majkl Krajton): Kada se istraživački satelit sruši u Arizoni, svi u obližnjem gradu umru od misteriozne bolesti koja ili zgrušava krv ili ih natera da se ubijaju na bizarne načine. Naučnici započinju utrku s vremenom kako bi shvatili zašto su neki ljudi imuni.

Možda najpoznatiji roman na temu nekontrolisanog širenja ubojitog virusa u našim krajevima je triler-horor srpskog književnika Borislava Pekića, koji je značajan dio života proveo u izgnanstvu u Londonu, gde se odvija radnja ovog romana objavljenog 1983. Na tamošnjem aerodromu Hitrou izbila je izrazito opasna zaraza besnoćom koju je prenijelo štene prošvercano iz Izraela. Kako je riječ o virusu koji je već mutirao, period inkubacije redukovan je na svega nekoliko sati, a prenosi se kao gripa.