Kada je pisao dnevnik, Jan Fabr je znao da će ga objaviti
BEOGRAD: „Noćni dnevnik“, knjiga Jana Fabra belgijskog pozorišnog autora, predstavljena je večeras u Kulturnom centru Beograda.
Veliki pozorišni znalac Fabr gost je predstojećeg Bitefa i upravo njegova predstava „Olimp“ u trajanju od 24 sata otvoriće jedan od najznačajnijih evropskih pozorišnih festivala 23. septembra u beogradskom Sava centru.
O „Noćnom dnevniku“ Jana Fabra govorile su Tatjana Rosić, književna kritičarka, Jelica Novaković Lopušina, prevoditeljka, Sigrid Buset urednik izdanja.
Moderator večeri je bila Gordana Goncić, v.d. direktora KCB-a.
Tatjana Rosić je uz osmeh napomenula da nikada nije bila u prilici da govori o dnevniku čiji je autor prisutan.
Navikli smo da je dnevnik nešto intimno, introspektivno, lično... Jan Fabr je predvideo ovu situaciju, jer na jednom mestu u svojoj knjizi kaže da je svestan da će njegov dnevnik biti štampan. Nikada nisam ni verovala da ljudi pišu svoje dnevnika da bi ih držali u fiokama, a kada je reč o velikim umetnicima kakav je Fabr onda sam još više sumnjičava, kazala je Rosić.
Ona je istakla da reč o tekstu koji ma koliko bio skandalozno iskren, zapravo predstavlja egzebicionizam ili performativnost autora koji je znao da će ga objaviti.
Tekst deluje haotično, ali reč je zapravo o izuzetno koheretnom delu. Bitan deo ovog dnevnika čine audicije plesača i glumaca. Mnogi od tih plesača i glumaca ostavljaju Fabra ravnodušnim, jer on želi da mu se oni suprotstave. Kroz otpor on provlači protagoniste svojih predstava kroz umetničku transformaciju, kazala je Rosić.
Za nju nema dileme da je noć za belgijskog reditelja vreme za samooblikovanje i pisanje.
Noć je za njega i vreme za pozorišnu igru i zato se knjiga zove „Noćni dnevnik“. Dobar dnevnik je pun transformacija i dobar okvir da napravite novo telo za sebe pišući. Pisanje je važan deo multimedijalnog izražavanja Jana Fabra, kazala je Rosić.
Jelica Novaković Lopušina, prevoditeljka knjige Jana Fabra, objasnila je zašto je ova knjiga prevedena sa nizozemskog.
Ako postoji Sredozemlje, onda postoji i Nizozemlje. Po toj logici postoji i nizozemski, jer je reč geografskom i lingvističkom prostoru koji obuhvata dve celine. Kraljevinu Holandiju i belgijsku pokrajnu Flandriju. U te dve geografske celne govori se istim jezikom – nizozemskim, kazala je Novaković Lopušina.
Sigrid Buset, urednik izdanja, istakla je da je Beograd veoma počastvovan prisustvom belgijskog reditelja.
Hiljade ljudi širom Evrope, od Brisela i Amsterdama pa sve do Rima i Ljubljane, videlo je tu fantastičnu predstavu „Olimp“ i sada je konačno došao trenutak da je vidi i publika u Beogradu. To je nezaboravno iskustvo, kazala je Buset.
Odlomke iz knjige čitao je dramski umetnik Slobodan Beštić.
