Jezikomanija: Fešn week
Ukoliko volite svoj maternji jezik primetićete da je sve veći broj firma iliti preduzeća koja u svom imenu imaju nazive iz engleskog jezika.
Ta imena se, razumljivo, pišu latinicom. Ali, kako u novinskim tekstovima napisati tu reči? Prevešćete ga, napisati latinicom ili transkribovati?
Transkripcija u lingvistici predstavlja prenošenje zvukova iz jednog jezika u drugi pisanim simbolima. U pisanju tuđih vlastitih imena i izraza u standardnom srpskom jeziku primenjuju se dva postupka — prilagođeno (primenjivo i u ćirilici i u latinici) i izvorno pisanje (primenjivo samo u latinici).
Kako, u ćiriličnom tekstu, napisati, npr. Fashion week? Tu se može sresti prava prolećna pijaca transkribovanih sintagmi: fešn vik, fešon vik, fašn vik... Zašto ne bismo napisali prosto Nedelja mode? Ne znam, vlada teško pomodarstvo i želja da se zvuči što „svetskije”, da se bude što više „in”...
Kad smo već kod imena, prošetajte gradom i obratite pažnju na imena lokala... Šareniš, od najobičnijih, do onih koji sadrže čitavu rečenicu... ali svaka reč je napisana velikim početnim slovom! Opet po ugledu na engleski jezik... Neki su se dosetili i ceo naziv napisali verzalom (sve velikim slovima), da ne bi bilo greške!
Začetnik srpske države Stefan Nemanja ostavio je zaveštanje svom narodu: „Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?”
Toliko.
N. Mirković