Izlog knjiga: Vreme kao filozofska tema
Izdavačka kuća “Geopoetika” je u ediciji „Krug” upravo objavila knjigu „Vreme” nemačkog filozofa i književnika Ridigera Zafranskog „Vreme”.
Po rečima izvršne urednice “Geopoetike” Jasne Novakov Sibinović, autor je napisao u podnaslovu „Šta ono čini nama i šta mi činimo od njega” i u pogovoru objasnio da je 2009. bio pozvan da održi niz predavanja na Kulturološkom institutu u Esenu i da su tekstovi u knjizi bili polazna tačka tih predavanja o vremenu kao filozofskoj temi.
Zafranski (1945) je prvobitno hteo da studira teologiju, ali se na kraju opredelio za filozofiju i germanistiku da bi kasnije učestvovao u osnivanju maoističke Komunističke partije i doktorirao na temu o razvoju radničke književnosti. Kako podseća Jasna Novakov Sibinović, godinama je Zafranski predavao na Otvorenom univezitetu u Berlinu i sve do danas se bavi književnošću i filozofijom “na razmeđi između naučnog i popularnog pristupa”. Pravi uspeh Zafranski je doživeo od prve polovine osamdesetih godina, kada je počeo da piše biografije filozofa i književnika (Šopenhauer, Hajdeger, Niče, Šiler, Gete...) koje su i danas popularne. Na kraju ove knjige eseja napisao je bibliografiju, kao i citate koje je uključio u knjigu. Poglavlja ove knjige govore o vremenu dosade, vremenu početka, vremenu brige, života, kosmičkom, ličnom vremenu...
Hronika putovanja ukrug
Drugi novi naslov, upravo objavljen u “Geopoetici”, je debitantski roman „Dugo putovanje ukrug” Jovana Popovića, “već afirmisanog dramaturga i pisca scenarija, sina preminulog slikara, pisca i režisera Miće Popovića”. Gavni urednik „Gepoetike” pisac Vladislav Bajac, skrećući pažnju na podnaslov knjige „Kratka hronika jedne porodice na prelazu vekova”, navodi da je Popović opisao putovanje glavnog junaka kroz život i putopise od Beograda, preko severa Evrope do Amerike i nazad do Beograda i da je o svakom mesto u kom je boravio, stvorio bogatu sliku spolja i iznutra opisujući njegovu lokalnu urbanost.
Autor je, po rečima Bajca, oblikovao početno i završno poglavlje romana u filmski scenario u kome je glavni junak jedan od likova hronike, a sve ostalo je ostavio između ta dva poglavlja u obliku klasičnog narativa i tako načinio ceo krug. Tako se “ispovedno smenjivanje glasova više generacija članova porodice Putnik tokom poslednjih decenija 19. i prvih 20. veka stavilo u službu životnog preispitivanja glavnog lika”.
To je priča o Jugoslaviji, „za koju narator i današnjica s pravom mogu da tvrde istovremeno da je bila zemlja u kojoj (ni)je vladalo društvo slobode, i koja je, kao i njeni junaci, odrastala, grešila, i zaokružila svoje dileme „. „Iako objavljuje prvi roman, iskusni pisac kao što je Jovan Popović, sačinio je mudru, duhovitu, vrednu knjigu o praznini i pustoši pejsaža i duše napisanu jezikom beogradske kaldrme i asfalta”, zaključuje izdavač.
Omaž Nikoli Miloševiću
Deset godina je prošlo od smrti profesora Nikole Miloševića, i tim povodom, izdavačka kuća „Prosveta“ je ovih dana je objavila knjigu pod nazivom „Nikola Milošević – tumač ljudske prirode i sudbine“, koju je priredio novinar i publicista Života Ivanović.
„Profesor Nikola Milošević nije bio samo filozof, teoretičar književnosti, prosvetitelj, već pre svega tumač ljudske prirode i sudbine u društvu i svetu uopšte. Stoga je prirodno postaviti pitanje o tome šta je u njegovim zadivljujućim tekstovima, predavanjima i javnim nastupima delovalo toliko omamljujuće da i danas toliko godina posle njegovog nestanka, traje u našoj svesti. Teško da iko ko ga je slušao i čitao može da zaboravi veličanstven oratorski dar, nesalomivu logiku, dubinu misli i čak umetničke vrednote njegovih tekstova. Upravo taj milozvučni sugestivni ton njegovog govora, prodornost njegove misli i nesalomive logike doprinosili su da se njegovi nastupi doživljavaju kao svojevrsne duhovne umetničke tvorevine poput esejističkih tekstova jednog Platona ili Kamija. Vrhunac će dostići u romanima koji samo potvrđuju njegovu prirodnu umetničku vokaciju,“ naveo je pogovoru Ivanović.
Zamišljena kao omaž čuvenom profesoru i filozofu, knjiga sadrži brojne tekstove koji su objavljeni upravo povodom decenije od Miloševićeve smrti, koja se navršila u januaru 2017. “Bio je neko ko zna i ko sme”, ističe dr Milo Lompar.
N. Pejčić