Izlog knjiga: Umetničko stasavanje

Ova romaneskna pripovest, kako najavljuje izdavač, istovremeno i intimna priča o bolu, čežnji i iskušenjima umetnika, predstavljena je kroz sudbinu slikara koja se ostvaruje u vreme kada Egipat doživljava velike ekonomske i društveno-političke promene propraćene dubokim krizama. Glavni junak romana, Kopt Jusuf Tadros, praktično monološkim pripovedanjem prenosi priče o svom životnom i umetničkom stasavanju i sazrevanju, o odnosima sa roditeljima i sestrama, o svojim emotivnim iskustvima, o odnosu prema Bogu i crkvi, usput gradeći živopisnu sliku života po gradovima i varošicama egipatske provincije u periodu od šezdesetih pa sve do danas. Kako sam autor ističe, ovaj roman je posvećen njegovom sopstvenom umetničkom iskustvu i stasavanju, izazovima i mukama koje je lično iskusio. Adil Ismat (1959) je objavio osam romana, jednu zbirku pripovedaka i jednu knjigu eseja. Njegov najnoviji roman “Zapovesti” prošle godine je ušao u najuži izbor za Međunarodnu nagradu za arapski roman, tzv. arapskog Bukera.

Neumitna prolaznost

Izdavačka kuća “Geopoetka” objavila je novi roman Radivoja Šajtinca “Suva igla” koji je ove godine ušao u širi izbor kandidata za NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine. Grebe, nežno i pažljivo, Radivoj Šajtinac suvom iglom po bakarnoj ploči: prvo siluete, zatim sve oštrije profile svojih, sasvim svakodnevnih likova, senčeći ih blagom ironijom i banatskom, ravničarskom setom, kaže o ovoj knjizi Milan Ristović. Šajtinac u svom, novom, porodičnom romanu piše kako je uklanjanje ustranu pred pritiskom neizdrživo jednoličnog, besciljnog bitisanja, pođednako moguće, s istim izgledima da bude uzaludno. Šajtinac, po rečima Ristovića plete paukovu mrežu neprimetne, neumitne prolaznosti, sažete u formuli kojom su počinjale bezbrojne, već izbledele stare priče: Bili baba i deda i živeli do kraja života... Ma koliko ovaj skrajnuti mikrokosmos na prvi pogled izgledao banalan, poznat, njega Šajtinac, veštinom izbrušenom i pokazanom u prethodnim knjigama, pretvara u toplo pripovedanje o svim našim, naherenim, potkopanim i neprimetnim egzistencijama, načetim vremenom koje im nije sklono, kome se, ipak, gerilski žilavo odupiru njegovi likovi. Radivoj Šajtinac (Zrenjanin, 1949) piše poeziju, prozu, književnu i likovnu kritiku, bavi se dramaturgijom i prevođenjem s ruskog i engleskog jezika. Objavio je 15 zbirki poezije, 14 proznih naslova kao i tri knjige eseja.

Haotična prošlost

Posle velikog uspeha koji je “Napuljska tetralogija” imala širom sveta iz izdavačke kuće “Booka” pojavio se još jedan roman potpisan imenom Elene Ferante, misteriozne književnice koja se krije iza ovog pseudonima, ali je kritičari smatraju jednim od najznačajnijih savremenih italijanskih pisaca. Da li je reč o spisateljici, piscu ili grupi autora, teško je reći, budući da je njen identitet skriven.

Roman “Mračna kći”, u prevodu sa italijanskog Jelene Brborić, je priča o Ledi, razvedenoj ženi srednjih godina posvećenoj svom poslu nastavnice engleskog jezika i dvema ćerkama. Kad one napuste dom kako bi bile s ocem u Kanadi, umesto očekivane usamljenosti i čežnje za njima, Leda shvata da uživa u slobodi i da joj je život postao lakši i lepši. Odlučuje da ode na odmor u mali priobalni grad na jugu Italije, gde nakon nekoliko mirnih dana upoznaje neobičnu porodicu koja u njoj izaziva nelagodu i služi kao okidač za talas uspomena na njenu mladost, teške i nekonvencionalne odluke koje je donela kao majka i posledice koje su te odluke ostavile na nju i njenu porodicu. Kako navodi izdavač, naizgled obična priča polako prerasta u jezivo suočavanje sa sopstvenom haotičnom prošlošću.

Ovu delikatnu, ali odvažnu i preciznu knjigu svetska kritika je doživela kao roman o ženama, izumiranju ljubavi i strasti koji je razneo poklopac burnih odnosa roditelja i dece.      

N. Popov