Izlog knjiga
NOVI SAD: Rajko Grlić, proslavljeni hrvatski reditelj svetskog renomea koji je svojim brojnim filmovima ostavio zapaženi trag na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru objavio je nedavno knjigu “Neispričane priče” u izdanju “Lagune.
Knjiga je kao dokument jednog vremena mnogo više od klasične autobiografije i u njoj se oko filmskih pojmova prepliću ključni životni događaji, biografski fragmenti, sećanja, anegdote, uspomene, priče iz režijske beležnice.
Čitav život sakrivao sam se iza filmskih junaka. Živeo njihove živote i pričajući njihove krio svoj. Neispričane priče ostajale su u režijskoj beležnici kao u nekoj dobro začepljenoj boci. I ođednom, verovatno u nadi da ću time olakšati povratak, odlučio sam tu bocu otvoriti, u uvodu svojih „Neispričanih priča“ Grlić objašnjava motive za nastanak ove knjige.
Autor je u ovoj izuzetnoj ličnoj ispovesti u formi leksikona filmskih termina izneo svoj pogled ne samo na svoju porodicu i karijeru, nego i na zajedničku nekadašnju zemlju, prijatelje, kolege i događaje na jugoslovenskim prostorima u prelomnim vremenima za poslednjih pedesetak godina, najavljuje izdavač. Svaki filmski termin, pritom, sadrži kratku definiciju i značenje date filmske pojave, a onda Grlić u tom tematskom ključu, na veoma duhovit, dirljiv, a ponekad i gorak način, priča neku od epizoda ili iz svog života ili iz scenarija nekog od svojih nerealizovanih filmova.
Univerzalni jezik muzike
Na izmaku godine koja neće doneti ime novog Nobelovog laureta, zbog previranja u Nobelovom komitetu i ostavki nekih od članova žirija koji dodeljuju ovo prestižno književno priznanje, izdavačka kuća “Dereta” objavila je još jedan naslov poslednjeg dobitnika ove nagrade Kazua Išigura, istaknutog britanskog romanopisca i prozaiste japanskog porekla.
U zbirci “Nokturna”, u prevodu Arijane Božović, objedinjeno je pet priča o muzici i sutonu koje, po oceni izdavača u sebi sadrže sve one elemente Išigurove proze koji su mu obezbedili književni ugled: tečna, jednostavna i rezonantna rečenica, zavodljiva snolika atmosfera, lepeza neobičnih karaktera i zanimljivih priča koje nam uvek garantuju jedinstveno čitalačko iskustvo. Sudbine junaka ove knjige određene su univerzalnim jezikom muzike: nekada slavni pevač razvodi se od supruge koju je voleo i ženi se mlađom, koja bi mogla da ga isprati u njegovim ambicijama; muzički zavisnik nema mnogo toga da ponudi prijateljima osim svog mišljenja; kantautor koji ne nalazi svoje mesto pod suncem i uporno ide na audicije gde ga uvek odbijaju; yezer veruje da će plastičnom operacijom lica napraviti uspešniju karijeru; učitelj violončeliste našao je izvanredan metod da razvije talenat mladog učenika. Muzika je središte života Išigurovih junaka, ukazuje izdavač, agora u koju se slivaju sve ulice njihovih interesovanja, i upravo će ih ona dovesti do neke vrste ličnog otkrovenja.
Bogata krimi priča
Debitantski roman “1793” švedskog autora Niklasa Nat o Daga, koji je u prevodu na srpski Dorijana Hajdua objavila izdavačka kuća “Samizdat B92”, na Sajmu knjiga u Geteborgu osvojio je nagradu Crimetime Specsavers Anjard 2018 za debitantski krimi roman godine kao i knjigu godine, dok mu je 2017. pripalo priznanje Švedske akademije pisaca krimi-romana za najbolji prvenac. Retko se dogodi da se pisac debitantskog romana može pohvaliti autorskim pravima prodatim u 30 zemalja.
Reč je o hrabrom debitantskom delu koje ne poštuje pravila i uzore - ovaj roman krase slobodoumnost narativa i nepoštovanje žanra koje je samopouzdano slobodno i osvežavajuće, obrazložio je žiri prilikom dodele nagrade u Geteborgu.
Kako kažu u pitanju je “bogata krimi priča iz Stokholma koga više nema - briljantno ispričana! … Karakteri, opisi prirode i jezik u savršenoj su interakciji“.
Kralj Gustav III je mrtav. Prošlo je više od godinu dana otkako je pucanj ođeknuo na maskenbalu. Prestolonaslednik je maloletan, a ratne godine su ispraznile državnu kasu. Kraljevinom upravljaju lični interesi, dok narod pati. Kako najavljuje ovaj roman izdavač, iz četiri pripovedačke perspektive Niklas Nat o Dag svlači raskoš i veličanstvenost poznog gustavijanskog doba, i otkriva eru od krvi i mesa, nužde i očaja, ali i nade i volje za promenom koja je posejala seme i našeg društva. “1793” je noar i pesnica u lice idealizovanoj slici švedskog XVIII veka.
N. P.