Izašla knjiga intervjua Save Damjanova: „Also sprach Damjanov“

U novom kontekstu, može da se sagleda, iz drugačijeg, ne tako uobičajenog ugla, poetika jednog od autora koji je originalnim spisateljskom delom zasigurno na poseban način obeležio, i obeležava, vreme u kome pišemo i čitamo. Uostalom, bez velike priče, kada je to već moguće, najbolje je da glavni junak, Damjanov, kaže o čemu je reč: 

- Pred čitaocem je knjiga koje ne bi bilo da mi se nije dogodilo lepo iznenađenje: nagrada Fonda “Todor Manojlović”, za doprinos modernom umetničkom senzibilitetu. Dakle, jedan od rodonačelnika srpske moderne posthumano je inicirao moje istraživanje sopstvenih intervjua u nemalom vremenskom periodu - što je sasvim u duhu njegove poetike, ali i književnoistorijske prakse koju sam negovao u protekle četiri decenije! Očekivano ili ne, to istraživanje podrazumevalo je niz iracionalnih, zaumnih doživljaja i (ne)literarnih postupaka koje kao književni istoričar nisam baš primenjivao. Zbog poslednjeg pomenutog, odlučio sam da stare intervjue “obnovim” komentarima zapisanim odmah nakon čitanja istih (u proleće 2018. godine): moram priznati da je sve ovo za mene bilo više nego uzbudljivo putovanje kroz prošlost, čak i kada se ta prošlost zbivala maltene juče. Opet, takvo putovanje dokazalo mi je - po ko zna koji put! - da vreme uistinu ne postoji, tj. da je ono samo konvencija koja nama smrtnicima (poput prostranih i sličnih konvencija!) olakšava snalaženje u komplikovanom Multiverzumu. Stoga ni u jednom intervjuu ništa nisam menjao, dakle, sve je ostalo isto kako je bilo u trenutku kada se izgovaralo, zapisivalo, publikovalo... Preciznije govoreći, svaki individualni Identitet je Id-Entitet, jednog neponovljivog Bića (u večnom Prezentu?!), uprkos pro-menama čiji se trag može nazreti i kroz fotografije što prate tekstove u ovoj knjizi; a možda su i one tek privid koji skriva Suštinu čoveka pod imenom Sava Damjanov?...

Kao pisac, najsrećniji bih bio ako bi čitaoci ovu knjigu sagledali kao zabavno štivo. Jasno je i zašto, ako se razumeju neki lajtmotivi koji prate ovde uvrštene intervjue... A u “Also sprach Damjanov” nisam uvrstio sve intervjue koje sam tokom minulih decenija davao, nego one koje smatram najboljim, najkarakterističnijim ili, pak, najnetipičnijim...

Nakon svega, priznajem da se osećam neobično i divno - poput Manojlovićevog CENTRIFUGALNOG IGRAČA...

Sava Damjanov je rođen u Novom Sadu 1956. godine. Pisao je prozu, književnoistorijske oglede i kritiku; uređivao nekoliko časopisa i edicija. Predavao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i kao gost-profesor na niz fakulteta u inostranstvu. Priređivao za štampu dela srpskih pisaca 18, 19. i 20. veka. Autor je antologije stare srpske erotske književnosti i postmoderne fantastike, kao i više knjiga umetničke proze i naučnoknjiževnih studija, zbirki eseja i kritika. Godine 2011-2012. objavio izabrane književnosistorijske i književnokritičke radove u pet tomova (Damjanov; srpska književnost iskosa 1-5). Od 2018. godine u novosadskoj “Agori” počinje da izlazi edicija DAMJANOV: ISKONI BĐ SLOVO (izabrana proza Save Damjanova u pet knjiga).

Đ. P.