Iz štampe izašlo 12. kolo edicije "Deset vekova srpske književnosti"

Edicija je, podsetimo, pokrenuta 2010. godine s namerom da prikaže celovit razvitak srpske književnosti po novim merilima i saznanjima, da prikaže kontinuitet literarne reči od dvanaestog veka koji je početni do dvadeset i prvog veka koji je deseti u nizu, od usmene i žitijske književnosti do savremenih književnih žanrova. Antologija izlazi u godišnjim kolima i dosad su štampane 123 knjige, svaka u hiljadu primeraka. Pri tome svaki naslov neguje isti model: predgovor (uvek novi tekst), antologijski izbor, hronologija, selektivna bibliografija, napomene, objašnjenja pojmova gde je to potrebno i izbor kritika. Uz to, u svakoj knjizi su štampana koncepcijska i urednička načela, spisak svih odabranih naslova, pregled dosad štampanih knjiga, kao i imena priređivača, a u pitanju su akademici, profesori univerziteta, književni istoričari i kritičari, pisci...

U knjigama dvanaestog kola najobimniji posao obavila je Zorica Nestorović koja je priredila knjigu trojice pisaca iz osamnaestog veka – besede i pisma Gavrila Stefanovića Venclovića, pesme i moralističke spise Aleksija Vezilića, kao i poslovice prvog njihovog skupljača Jovana Muškatirovića. U ostalim knjigama su dela pisaca dvadesetog veka, jer njih ima najviše u obe serije Antologijske edicije. Izbor iz dela Stanislava Vinavera priredila je Željka Pržulj u nameri da što celovitije budu nagovešteni svi žanrovi kojima se pisac bavio (pesme, eseji, kritike, zapisi, parodije). Pripovetke, poglavlja romana Pijana zemlja, kritike, oglede, eseje, putopise i pisma Milana Kašanina odabrala je Zorica Hadžić.

Prozu Svetozara Ćorovića (dvadesetak pripovedaka i roman Stojan Mutikaša) u celinu je sastavio Duško Pevulja, a Milena Kulić poeziju i esejistiku Radeta Drainca i Ljubiše Jocića. U knjigu Vladislava Petkovića Disa okupila je Sonja Veselinović bezmalo sve njegove pesme, priče, ratne reportaže, jednu besedu i dva pisma. Borislav Mihajlović Mihiz je u izboru Bojane Popović prikazan kao dramski i prozni pisac (Banović Strahinja, Autobiografija o drugima), esejist i književni kritičar. Knjiga Aleksandra Tišme, sadrži romane Knjiga o Blamu i Upotreba čoveka i pripovetku „Bez krika“ (priređivač Srđan Orsić). U istom kolu je obeležena i stogodišnjica rođenja Dobrice Ćosića tako što je Marko Krstić pripremio prošireno izdanje knjige Prijatelji moga veka, a ranije su izašli Ćosićevi romani Koreni i Bajka. Pesme i eseje Milosava Tešića priredio je Dragan Hamović.

Kada smo pre desetak godina osnovali Izdavački centar Matice srpske, u vremenu koje se pomalo udaljava od književnosti, nismo verovali da ćemo danas imati 123.000 primeraka objavljenih knjiga u milenijumskoj antologiji srpske književnosti, ali smo tačno znali kojim putem smo krenuli, kako ćemo dalje i gde nam je cilj. Uz to je bila potrebna upornost koju smo negovali i vera u uspeh kao nezamenjiv saveznik, kaže za „Dnevnik” glavni urednik najvećeg antologijskog poduhvata u srpskoj književnosti, akademik Miro Vuksanović.

On dodaje da je pred Izdavačimog centrom Matice srpske još dosta posla, budući da je plan da Edicija Deset vekova srpske književnosti ima više od dvesta naslova. 

Za dosad objavljeni posao izuzetno priznanje pripada velikom broju ljudi okupljenih na ovom poduhvatu koji ima prvorazredni značaj za srpski narod i njegovo stvaralačko prožimanje s kultura drugih naroda, u našoj zemlji i u svetu, isitiče akademik Vuksanović.

Kako dodaje, nema među ljudima prirodnije veze od reči koje imaju pun smisao i umetničku visinu.

Svaki narod stoji na dva glavna oslonca – jezik i pismo. Književnost je za oboje sigurno mesto. Zato smo dužni da ponavljamo koliko je to mesto bilo važno nekad i koliko nam je potrebno sada. Sa zadovoljstvom ističem da su to na pravi način podržali pretplatnici na naša izdanja, Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Grad Novi Sad. Ivo Andrić je dao primer šta mogu da urade „dobra uprava i plemenita veština“ kada pruže ruke jedna drugoj. Andriću treba verovati, poručio je.

M. Stajić