Gaus: Bila bi šteta da Srbi i Hrvati pričaju uz prevodioca

"Jezik može da razdvaja ili da spaja. Svaka grupa ljudi ima pravo da voli svoj jezik i da ga čuva. Užasavam se jezičko-političke vizije da bi jednog dana engleski mogao da postane opšti jezik širom sveta, a da brojni maternji jezici spadnu na status regionalnih dijalekata", rekao je Gaus u intervjuu Tanjugu uoči dolaska u Beograd.



On smatra da je ispravno i važno insistirati na značaju i dostojanstvu vlastitog jezika, ali isto tako ne treba vlastiti jezik veštački razgraničavati od drugih jezika. 



"Tako, primera radi, postoji taj zajednički nemački jezik, koji se govori, piše i razume u četiri zemlje, ali taj se jezik u sve četiri zemlje formira na različite načine, delom veoma različite. Srećan sam što postoji i jedinstvo nemačkog jezika i njegove interne razlike", istakao je Gaus.



O budućnosti jezika koji su se ranije podvodili pod "srpsko-hrvatski", kaže da ne može da sudi. 



"Ali bila bi velika šteta da se realne razlike među tim jezicima administrativno uvećaju, tako da se jednog dana Srbi i Hrvati mogu sporazumeti jedino ako uz sebe imaju prevodioce", primetio je Gaus koji se zalagao da pisci poput Andrića, Kiša, Tišme, Krleže budu prepoznati na nemačkom govornom području kao značajni za svetsku književnost.



Urednik programa "Četiri zemlje, jedan jezik" počasnog gosta Sajma, Vladimir Arsenijević okarakterisao je Gausa kao "kvintesencijalnog Evropejca".



"Ja sam Austrijanac, pa time i član Evropske unije, ali znam i da je Evropa veća od Unije kakva je ona danas i uveren sam da te druge evropske zemlje daju važan doprinos evropskoj kulturi, a da je on nažalost nedovoljno poznat i isuviše retko uvažen. Ja želim da makar u maloj meri doprinesem promeni, dakle da se Evropljani s ove i s one strane bolje upoznaju", kaže Gaus.



Na srpskom je objavljena samo jedna Gausova knjiga "Evropski alfabet", a u okviru Sajma knjiga biće organizovan razgovor sa njim upravo na tu temu, u kome će učestvovati i Laslo Vegel uz moderaciju Ivana Ivanjija.



"Tu sam knjigu napisao još 1996. i pokušao da u njoj analiziram i kritički se osvrnem na ključne pojmove političke debate i kulturnog diskursa. Knjiga je do danas prevođena na brojne jezike, što ukazuje na to da problemi sa kojima se Evropa tada suočavala ni do danas nisu rešeni", primećuje autor. 



Gaus kaže da tu istu knjigu piše danas, dodao bi čitav niz novih pojmova kao što su "azilant", "islamizacija", "izbeglička kriza", "balkanska ruta".



Jedan od najznačajnijih evropskih eseijista ima svoje korene u Vojvodini, tačnije u Futogu odakle su mu roditelji, koji su se posle Drugog svetskog rata naselili u Salcburgu gde 1954. rođen Gaus.



"Taj stravični rat su nemački nacionalsocijalisti doneli na Balkan, a sprovodio ga je Vermaht. Nisu folksdojčeri Jugoslaviji objavili rat. Sigurno jeste bilo i previše folksdojčera koji su krivi za kolaboraciju sa Vermahtom, ali nije cela etnička grupa bila fašistički nastrojena. Stoga je i njihovo proterivanja posle rata bilo nepravedno", smatra Gaus. 



On kaže da se njegov stric kao sedamnaestogodišnjak priključio partizanima, "verovatno jer je hteo da ostane sa najboljim prijateljima iz škole, koji su bili Srbi", ali je i on je nakon rata morao da napusti zemlju. 



Gaus živi u Salcburgu, a diplomirao je nemačku filologiju i istoriju na univezitetu u rodnom gradu. 



Veoma rano je poceo da piše i objavljuje književne eseje, a među mnogim temama kojima se bavio su etničke manjine koje objavljuje pre svega u bečkom "Dnevniku".



Od 1991. Gaus je glavni urednik časopisa "Literatura i kritika", a piše za listove u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, kao što su "Vreme", "Frankfurter Algemajne cajtung", "Noje ciriher cajtung" "Salcburške vesti".



Godine 2006. primljen je u Nemačku akademiju za jezik i poeziju. 



Specijalnost su mu tekstovi posvećeni nacionalnim manjinama za koje mnogi čitaci i ne znaju da postoje, a često piše o zemljama istočne Evrope koje je posetio u više navrata.



Njegove reportaže i eseji opisuju kulturu tih zemalja, razgovore sa njihovim intelektualcima i piscima, ali i sa ljudima na ulici. Nastoji da proimoviše pisce iz tih sredina koji su nepoznati nemačkim čitaocima. 



Gaus je dobitnik brojnih nagrada među kojima se izdvajaju Nagrada austrijskih knjižara za tolerantno razmišlajnje, Evropska nagrada za esej i Nagrada austrijskog Ministarstva kulture za publicistiku o kulturi.